U kasi Grada Beograda ove godine je čak 6,2 miliona evra namenjenih poljoprivredi, što je trostruko više nego lane i uvećanje od čak 35 puta u odnosu na 2015. godinu, saznaju „Novosti“ u Sekretarijatu za poljoprivredu.
Najveći deo „kolača“ čine podsticajna sredstava iz budžeta namenjena unapređenju poljoprivredne proizvodnje u oblasti voćarstva, povrtarstva, ratarstva, stočarstva i nabavku poljoprivredne mehanizacije. Farmeri mogu dobiti novčanu pomoć do 80 odsto vrednosti investicije i to bespovratno.
Kako navode u Sekretarijatu za poljoprivredu, od 2015. godine se primenjuju mnoge podsticajne mere koje su imale za cilj da podstaknu razvoj i unapređenje poljoprivrede na teritoriji prestonice. Budžet grada za poljoprivredu u 2015. godini je iznosio 20 miliona dinara, dok je za 2023. godinu to rekordnih 734,3 miliona dinara. Prošle godine poljoprivrednicima je bilo namenjeno 240 miliona dinara.
– Za voćarstvo, povrtarstvo i ratarstvo predviđen je iznos od 70 miliona dinara, stočarstvu 65 miliona dinara – navode u sekretarijatu i dodaju:
– Pčelarstvu je namenjeno 45 miliona dinara podsticajnih sredstava. Treba napomenuti da je budžet grada u 2015. godini iznosio dva miliona dinara u oblasti pčelarstva, dok će u 2023. godini iznositi čak 45 miliona dinara. Zahvaljujući podsticajnim sredstvima grada, broj košnica se u odnosu na 2015. godinu duplirao, pa ih trenutno ima više od 70.000. Za kupovinu traktora izdvojeno je 150 milona dinara, a poljoprivrednih priključnih mašina – 120,6 miliona dinara.
Kako bi se stimulisali mladi ljudi da ostanu na selu i bave se poljoprivredom, oni će imati prednost prilikom bodovanja na javnom konkursu, kao i farmeri koji se bave organskom proizvodnjom, ali i korisnici koji prvi put konkurišu preko ovog sekretarijata.
– U voćarstvu i povrtarstvu podsticajna sredstva su namenjena za nabavku plastenika sa sistemom za navodnjavanje „kap po kap“ na aru površine, protivgradnih mreža sa ili bez sistema za navodnjavanje „kap po kap“ površine do jednog hektara, žičanih ograda za ograđivanje zasada voća površine do pet hektara, sistema za navodnjavanje „kap po kap“ za navodnjavanje zasada voća površine do pet hektara, hidranata sa ili bez sistema za navodnjavanje „kap po kap“ za navodnjavanje zasada voća, električnih makaza za orezivanje voća – kažu u Sekretarijatu.
Podsticajna sredstva u stočarstvu planiran su za kupovinu do tri kvalitetne junice, 30 kvalitetnih ovaca i 30 kvalitetnih koza, i opreme za stočarsku proizvodnju. U pčelarstvu za nabavku do 20 košnica i ostale pčelarske opreme.
Opšti uslovi za prijavljivanje na javne pozive su da poljoprivrednik ima prebivalište i registrovano poljoprivredno gazdinstvo na teritoriji Beograda. Ostali kriterijumi se definišu po specifičnostima svake oblasti poljoprivredne proizvodnje.
Beograd zahvata površinu od ukupno 323.496 hektara, a čak 48 odsto ili 156.438 hektara zauzima korišćeno poljoprivredno zemljište.
Na teritoriji grada postoji više od 30.000 poljoprivrednih gazdinstava, čija je prosečna veličina oko 4,3 hektara. Poljoprivrednici se u Beogradu najviše bave ratarskom i voćarskom proizvodnjom, proizvodnjom povrća u zatvorenom i na otvorenom prostoru, i nešto manje stočarskom proizvodnjom i pčelarstvom.
Pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji grada Beograda, mogu ostvariti stočari, preduzeća i pojedinci koja su vlasnici domaćih životinja, kao i vlasnici, odnosno zakupci objekta za gajenje tih životinja, koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu najmanje jednu godinu.
– Ovi ljudi imaju prednost prilikom opredeljivanja površine poljoprivrednog zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa. Pravo prečeg zakupa ostvaruje se u postupku koji sprovodi lokalna samouprava raspisivanjem javnog poziva – navode u Sekretarijatu za poljoprivredu.
Izvor: Novosti
Foto: Agro TV, Grad Beograd
