Pad izvoza maline traje od početka pandemije

187

Izvoz zamrznute maline, zbog postkovid i ukrajinske krize, znatno je smanjen u poslednje dve godine, upozorila je Grupacija proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije (PKS). U januaru ove godine izvezeno je 5.570 tona, što je manje za oko 30 odsto u odnosu na januar 2021, kada je izvezeno 7.930 tona. I poređenja plasmana na strana tržišta u prva dva meseca poslednje tri godine ukazuju da već postoji trend smanjenja izvezenih količina.

U prva dva meseca 2020. izvezeno je 19.700 tona zamrznute maline, u istom periodu 2021. za tri hiljade tona manje, a ove godine svega 11.180 tona.

Prošle godine Srbija je zahvaljujući nezabeleženo visokoj ceni tog voća vrednosno oborila rekord u izvozu maline. Izvoz zamrznutih bio je 426 miliona dolara, a po rezultatima bio je odmah iza kukuruza (557 miliona), a ispred pšenice (255 miliona dolara).

Kako su saopštili iz PKS-a, proizvođači smatraju da su povećanje troškova života i energetska kriza probudili strah od nestašica osnovnih životnih namirnica, što je dovelo do velikih poremećaja na tržištu Evropske unije. Sve to odrazilo se i na plasman zamrznutog voća iz Srbije na tržište EU i ostatka sveta.

Evropsko tržište inače je glavno odredište za naše proizvođače jagodastog voća. Dodatni uzrok smanjene potražnje jeste i to što se ono ne može smatrati osnovnom životnom namirnicom.

Na ovo je nedavno za „Politiku” upozorio i dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku. Komentarišući preuranjena očekivanja malinara da će cena ove godine možda biti i veća od prošlogodišnje i dostići 600 do 800 dinara po kilogramu, on je rekao da je još rano za takve prognoze jer je situacija na tržištu zabrinjavajuća.

– Bez obzira na ne baš sjajno stanje u malinjacima, trenutno u svetskoj trgovini postoji velika obazrivost i preokupiranost bazičnim proizvodima, a malina je kao i druge vrste jagodastog voća, proizvod luksuznog karaktera i zbog toga postoji zastoj u preuzimanju, inače već plaćene maline iz naših hladnjača – rekao je Leposavić.

Prema analizi PKS-a, izvoz u Nemačku, koja je najveće tržište za srpsku malinu, u januaru ove godine prepolovljen je u odnosu na januar 2021.

Inostrani kupci potvrdili su da je kriza promenila navike potrošača koji, zbog visoke cene zamrznute maline i kupine, sada biraju jeftinije proizvode poput mikseva zamrznutog egzotičnog voća, a usmereni su i na nabavku osnovnih životnih namirnica.

U isto vreme, industrija iz proizvodnje jogurta, džemova i drugih namirnica izbacuje malinu i kupinu zbog visoke cene i zamenjuje ih jeftinijim voćem, naglašavaju iz PKS-a. Istraživanja pokazuju da je u većini maloprodajnih lanaca zapadne Evrope zabeležen pad prodaje zamrznutog voća, između 10 i 30 odsto. U Velikoj Britaniji smanjena je za 11% u odnosu na prošlu godinu. Najveći pad zabeležen je kod jagodičastog voća, a najmanji kod egzotičnog.

Jagoda, čija je berba počela u nekim zemljama EU, poput Grčke i Španije je solidnog roda, sa cenama sličnim prošlogodišnjim.

Predviđanja su da će manja prodaja svežeg voća u istočnoj Evropi u daljem toku berbe dovesti do blagog pada cena zamrznute jagode. I pored rata u Ukrajini, izveštaji iz te zemlje pokazuju da je obrađeno oko 10 odsto više voćnjaka u odnosu na prošlu godinu i da se očekuje solidna berba.

Izvor: Politika

Foto: Freepik, Pixabay