Period pandemije virusa korona je građane Bosne i Hercegovine motivisao da sve češće lek potraže u prirodi i u što zdravijoj hrani, što je dovelo i do veće potražnje za jezgrastim voćem, prije svega bademima, lešnicima, kao i indijskim orasima, koji su bogati vitaminima, mineralima i antioksidansima.
Za ove proizvode građani BiH moraju da izdvoje i nešto više novca jer se kilogram ovih proizvoda kreće od oko 20 do skoro 40 KM. Uglavnom se kupuju sve češće, ali po 100 ili 200 grama.
Iako su cene nešto više, jagma za ovim proizvodima ne opada, već čak raste, te je u nekim radnjama teško pronaći neke od ovih vrsta voćaka.
Tako je Ranko T. iz Banjaluke za „Nezavisne“ rekao da je bio iznenađen kad je u jednoj radnji u ovom gradu hteo da kupi bademe, ali je zatekao prazne rafove.
– Rekli su mi da nemaju bademe, te da tek treba da ih nabave jer ih ljudi često kupuju. Bio sam iznenađen što je tako velika prodavnica ostala bez ovog proizvoda – naveo je ovaj Banjalučanin.
Uzročno-posljedično s rastom potražnje porastao je i uvoz ovih proizvoda, a prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje BiH (UIO BiH) uvoz badema u prva tri meseca ove godine je za 1.098.655 KM veći u odnosu na isti period prošle godine.
– U prva tri meseca 2020. godine u BiH je uvezeno 57.093 kilograma oljuštenih badema u iznosu od 736.247 KM, dok je u prva tri meseca ove godine uvezeno 242.587 kilograma istog proizvoda u ceni od 1.834.902 KM – naveli su u UIO BiH za „Nezavisne“.
To znači da je u odnosu na prošlu godinu u BiH ove godine uvezeno 185.494 kilograma više oljuštenih badema.
Dodaju i da je u prvom tromesečju ove godine porastao uvoz i badema u ljusci, kad je u BiH ušlo 111 kilograma ovog badema u iznosu od 1.173 KM.
– U istom periodu prošle godine je uvezeno oko 10 kilograma badema u ljusci za cenu od oko 333 KM – kazali su u UIO BiH.
Kad je reč o indijskom orahu, i tu je došlo do rasta uvoza ove godine – uvezeno je 41.425 kilograma u iznosu od 468.342 KM, dok je prošle godine u ovom periodu uvezeno skoro duplo manje ovog egzotičnog jezgrastog voća.
– Od 1. januara 2020. do 31. marta 2020. godine uvezena su 22.564 kilograma indijskog oraha u iznosu od 298.446 KM – podaci su Uprave za indirektno oporezivanje BiH.
Kad je reč o pistaćima, od januara do kraja marta ove godine je uvezeno 56.979 kilograma, za što je izdvojeno 747.248 KM.
– U istom periodu prošle godine taj broj je bio 28.133 kilograma pistaća, a cena je bila 474.532 KM – kazali su u UIO BiH.
Dodali su da je u BiH u prvom tromesečju uvezeno 156.509 kilograma prženog kikirikija u iznosu od 773.722 KM.
– Ove godine u BiH je uvezeno 169.500 kilograma prženog kikirikija, a cena tog proizvoda je iznosila 928.665 KM – naveli su u UIO BiH.
U „Butiku zdrave hrane“ u Sarajevu su za „Nezavisne“ rekli da su primetili da je porasla potražnja za ovim proizvodima, posebno bademima i indijskim orahom.
– Građani svakodnevno dolaze i traže najčešće bademe, indijske orahe, kao i brazilske orahe, ali i lešnike – rekli su u ovoj radnji.
Kazali su da u ovoj prodavnici u ponudi imaju samo sveže i jezgrasto voće, te da ih građani u poslednjih godinu dana najčešće pitaju za savet šta je od ovih proizvoda bogato vitaminom C.
Kada je reč o cenama, u ovoj sarajevskoj prodavnici za kilogram badema je potrebno izdvojiti 25 KM, dok je indijski orah nešto skuplji te cena jednog kilograma iznosi 35 KM.
Izvor: Nezavisne
Foto: Unsplash