Paštrnak, ili paškanat, (Pastinaca sativa) je stara gajena biljka koja se pre dolaska krompira u naše krajeve masovno gajila na velikim površinama i koristila kao jedna od glavnih životnih namirnica.
Gajeni paštrnak vodi poreklo od divljeg koji je i danas rasprostranjen u celoj Evropi, posebno na Mediteranu. U ishrani se pretežno koristi koren kao svež, smrznut i sušen, za variva i kao začin. Kod nas nije uobičajeno korišćenje lista paštrnaka, međutim list je bogat vitaminom C i beta karotenom. Visok sadržaj eteričnih ulja u listu može pri dodiru izazvati pojavu alergije na koži. Koren je bogat kalijumom i kalcijumom.
Paškanat po svojim prehrambenim i lekovitim svojstvima spada u red najvrednijih povrtarskih kultura, mada je pomalo zapostavljen. Poboljšava rad bubrega, a kao diuretik deluje i na rad srca, pluća, jetre. Reguliše krvni pritisak, jača zidove krvnih sudova i srce, reguliše njegov rad, a pomaže i bržem oslobađanju od celulita. Osim toga, pojačava znojenje i na taj način smanjuje telesnu temperaturu. Osim navedenih, sadrži i poseban alkaloid nazvan pastinacin. Smatra se da ovaj sastojak pomaže u otklanjanju tegoba, tzv. stenokardija, bolova u grudima, koji nastaju kao posledica zacepljenja krvnih sudova koji hrane srčani mišić. Od sušenog semena i korena može da se spravlja se čaj.
Uslovi uspevanja
Paštrnak dobro podnosi niske temperature i uspešno može da prezimi na otvorenom. Dužina vegetacije je 180-220 dana. Optimalna temeratura za vegetativni rast iznosi oko 18 stepeni. S obzirom na dobro razvijen koren, može da koristi vodu iz dubljih slojeva zemljišta pa na taj način dobro podnosi sušu, ali ravnomerna snabdevenost vodom, veoma dobro koristi za rast i razvoj. Najbolje uspeva na dubokim strukturnim zemljištima, srednje teškim zemljištima, neutralne reakcije. Koren bolje uspeva na teškim i vlažnim nego u peskovitom i lakom zemljištu.
Plodored
U plodoredu dolazi na drugo mesto, posle biljaka sa intenzivnim đubrenjem stajnjakom. Ne gaji se posle biljaka iz iste familije. Na isto mesto može da se vrati posle četiri godine. Najbolji predusevi za ovu kulturu su strna žita.
Obrada zemljišta
Duboka obrada se izvodi na dubinu od 30 cm, čime se osigurava dublji sloj rastresitog zemljišta za razvoj korena. Kod plitkog oranja preti opasnost od pojave deformacije na korenu, kao posledica prisustva tvrđeg, nestrukturnog sloja.
Đubrenje
Zbog visokih prinosa korena i velike lisne mase potrebno je osigurati dovoljno hraniva za rast i razvoj paštrnaka. Trebalo bi naglasiti da je ova kultura dosta osetljiva na nedostatak mikroelemenata, naročito bora i mangana. Za prinos od 10 tona korena potrebno je 40 kg/ha čistog azota, 10 kg/ha P2O5 i 60 kg/ha K2O. Pri osnovnoj obradi se daje polovina NPK, predsetveno jedna četvrtina NPK đubriva, a u toku prihrane preostala količina NPK, pred zatvaranje redova.
Setva
Setva se obavlja rano u proleće, čim je moguće ući u njivu, na dubinu 2 do 2,5 cm i to u redove sa razmakom od 20 do 30cm ili u 4-6 redne trake sa razmakom traka 50-60 cm i razmakom redova 25-30cm i razmakom u redu 10-15cm. Najbolja setva postiže se u široke redove (10 cm) sa 70-80 biljaka/m2. Za setvu se potroši 3-6 kg/ha semena, što zavisi od tipa sejalice i preciznosti setve. Za paštrnak je karakteristično da brzo gubi klijavost, pa je za setvu najbolje koristiti jednogodišnje seme.
Negu čini kultiviranje dok se redovi ne zatvore, zalivanje sa 20-30 l/m2 i zaštiti od štetočina i bolesti ukoliko se ukaže potreba.
Berba
Tehnološka zrelost paštrnaka nastupa u kasnu jesen kad prestaje nakupljanje asimilativa u korenu. Procenat suve materije dostiže 18-22%. Paštrnak se može vaditi i ranije za potrebe zelene pijace kad dostigne prečnik peršuna. Prinosi se kreću od 20-70 t/ha.
Uspešno skladištenje paštrnaka obezbeđuje se na temperaturama u skladištu na oko nula stepeni uz relativnu vlažnost vazduha 95%.
Za agrotv.net, Mr Anka Kačarević, PSSS Padinska Skela
Foto: growveg.com, Free Images
