Iako po osnovnim karakteristikama spadaju u divljač, zanimljivo je da se patke koje naši lovci nađu iznemogle ili povređene na terenu veoma lako pripitomljavaju i ubrzo se ponašaju kao domaće životinje, što važi i za one iz veštačkog legla, koje nikada ne mogu dostići brzinu leta svojih divljih rođaka. Kako bilo, ako su guske spasile Rim, patke su verovatno izvukle nebrojeno mnogo lovnih sezona, jer one su često omiljena divljač naših lovaca zimi, posebno kada druga divljač „podbaci“ po pitanju brojnosti.
Ptice plovuše
Nema pataka gde nema vodenih površina, a samo u Evropi postoje čak 23 vrste pataka, a nijedna ne živi van vodenih masa pošto se radi o pticama – plovušama. To znači da se u vodi osećaju kao kod kuće, ali su zato na suvom spore i nezgrapne pri hodu, koji se ne naziva bez razloga – pačji. Veoma je zabavno posmatrati jednu patku kako tetura po suvozemnim stazama, jer tada shvatite da su autori crtaća o Patku Dači bili samo surovo realni, a ne spremni da teraju šegu sa svojim likom.
Sve vrste pataka koje se susreću kod nas su karakteristične po kratkom telu, uskim krilima i još kraćim nogama, koje se završavaju jakom plovnom kožicom, što im omogućava dobro plivanje i zaranjanje pod vodu. Mužjak patke ima lepo perje, metalnog sjaja, a sve ih pored plivačkih sposobnosti odlikuje i obdarenost dobrim letačkim mogućnostima, što lovcima neretko zadaje probleme. Patke su pravi eksperti za ronjenje, a kada su na vodi uvek imaju dežurnog stražara, koji jakim i prodornim oglašavanjem najavljuje nadolazeću opasnost.
Patke u večernjim satima preleću sa jedne vodene površine na drugu i tada koriste sistem izvidnice, jer samo jedan par uzleti i, kada se nesmetano prizemlji, tek onda i ostatak jata kreće u prelet. To je poznato iskusnijim lovcima, ali oni mlađi često u lovačkom žaru odmah pripucaju na prvu patku koju vide, a to je znak da na tom terenu neće više biti učestalih preleta drugih jedinki i da je lov uglavnom završen. U jesenjem periodu više pačjih porodica ulazi u jato, a svake godine u našoj zemlji zimuje nekoliko desetina hiljada pataka – gluvara, i to uglavnom uz velike vodene tokove, kao što je Dunav i njegovi rukavci.
U našim krajevima samo se dve vrste pataka redovno gnezde i to pupčanica i gluvara, koje su stalni stanovnici naših bara, močvara i rečnih slivova. Patka gluvara ulazi u red najtežih predstavnika svoje vrste. Mužjak je veći od ženke, oko vrata imaju prepoznatljiv beličast „prsten“ i lepo ljubičasto presijavajuće perje. Pored njih u goste nam dolaze svake godine i druge vrste pataka: mala krdža, zviždara, patka lastarka (šiljkana), kašikara, čegrtuša…
„Pačja škola“
Sve patke počinju ljubavnu igru u martu, gnezde se uz obalu u trski i visokoj travi, koja jaja skriva od predatora. Nakon tri do četiri nedelje izlegnu se mali pačići, koje zatim roditelji podižu. Kao u „pačjoj školi“, mladunci idu u redu jedan za drugim, iza roditelja, koji ih podučavaju lovu i preživljavanju u prirodi, jer mladunci već krajem juna instinktivno pokušavaju da zalepršaju krilima i uzlete. Od roditelja mali pačići uče šta se lovi, a na njihovom meniju su: sitnije ribe, žabe, razni crvi, školjke, puževi… Ipak, glavna hrana je biljnog porekla, tako da rado sleću na ovršene useve i jedu travu, bobice, voće… Mortalitet mladunaca kod divljih patki u prirodi je dosta visok. Polnu zrelost dostižu u prvoj godini, a prosečan životni vek u prirodnom okruženju je dve do tri godine.
Divlje patke se love zimi na vodenim površinama, puškama sačmaricama i to na preletu, a može se loviti i potragom sa psima. Najmanji dozvoljeni promer sačme u lovu na divlje patke je od 3,0 mm do 4,0 mm, a najveća dozvoljena distanca gađanja je do 40 metara.
U svetu je sve popularnija zabava posmatranje ptica, uočavanje njihovih navika, ponašanja, životnog ciklusa, a patke su pravi izazov za ljubitelje ornitologije, jer postoji veliki broj različitih vrsta, koje treba prepoznati i identifikovati. Zato je uživanje u posmatranju i slikanju srodnika popularnog Patka Dače dobar uvod za svakog dečaka ili devojčicu, koji će na pravi način ući u svet divljih životinja. Naša zemlja je bogata vodom, a time i ovim predstavnicima ptičjeg sveta, bez kojih je nemoguće zamisliti pravo lovište, a bogami ni lovački šešir koji, po pravilu, treba da krasi uvrnuto perce iz repa te divljači.
Izvor: Prof. dr Vladimir Barović/Filozofski fakultet, Novi Sad/Poljoprivrednik
Foto: Freepik, Pixabay