Livadski i bagremov med u Srbiji poskupeće ove godine i do 200 dinara. Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije kažu da se očekuje da cene meda na malo ostanu u proseku oko 1.200 dinara, ali ukoliko i ova godina podbaci – pošto je mala verovatnoća da bagrem neće izmrznuti – može se očekivati blago poskupljenje.
Trenutno u velikim trgovinskim lancima u Srbiji cena meda u pakovanju od 720 grama iznosi oko 1.000 dinara. Međutim, problem je u tome što većina proizvoda ne sadrži pravi med.
Predstavnici pokreta potrošača Ujedinjeni za kvalitet ušli su u nekoliko najvećih marketa u Srbiji i uzeli sav med koji su našli na njihovim rafovima, ukupno 25 uzoraka. Čak 88 odsto imalo je dodatke šećera.
Pošto su samo tri uzorka meda prošla analize, a jedan među njima je i brend pčelara Srbije „Naš med“, to zapravo znači da je pre pojave tog brenda u velikim marketima procenat falsifikata iznosio čak 92 odsto.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović kaže da su oštećeni ne samo potrošači, već i država koja mnogo gubi tržištem na kojem se prodaje falsifikovani med.
– Takav „med“ sa dodacima stranih šećera oporezuje se stopom od 10, a ne 20 odsto kao prirodni med, gde se direktno potkrada budžet Republike Srbije. Na taj način se i pravim pčelarima sužava tržište i ne mogu da plasiraju svoj med, čime se odbijaju od pčelarstva i umesto da privređuju svojim rukama i doprinose ovoj zemlji, napuštaju pčelarstvo i odlaze na rad u inostranstvo – ističe Živadinović.
I mnogi trgovci doprinose svemu tome, jer više zarađuju na lažnom nego na pravom medu.
– Ima vajnih „renomiranih“ trgovaca čije reklame svako veče gledamo na televiziji, a koji na svojim rafovima uopšte nemaju čist pčelinji med, već razne mešavine sa šećerima. Zbog napuštanja pčelarstva trpi i prateća pčelarska industrija opreme i repromaterijala. Pčelari su očajni i traže od države da preduzme sve mere kako bi se ova pojava sprečila – naglašava predsednik SPOS-a.
Međutim, Srbija nije sama u ovom problemu. On je prisutan u celoj Evropi.
– Protesti pčelara u Francuskoj su došli dotle da su ušli u trgovine i rušili rafove sa lažnim medom, jer i njihov pravi med sve teže dolazi do rafova trgovina. Evropska komisija je objavila da je skoro 50 odsto uvezenog meda u EU neispravno, ali već više od godinu dana ne preduzima ništa da to spreči – ocenjuje predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.
Osim falsifikata, problem pčelara u Srbiji su i subvencije. Ove godine je subvencija po košnici podignuta sa 800 na 1.000 dinara, mada to povećanje ne prati inflaciju.
– Ali svako povećanje, naravno, znači. Problem je što stočarstvo, pa i pčelarstvo, nije pokriveno subvencijama za gorivo, a pčelarstvo zbog klimatskih promena sve više zavisi od redovne selidbe pčela koja je pčelarima sve nedostupnija, pošto im je plasman meda više nego ugrožen i totalno su obespareni – tvrdi Živadinović.
Dodaje da je u celoj situaciji dobro to što država još uvek prati sa usklađivanjem zakonodavstva koje štedi deo ulaganja.
– Tako je upravo ukinut deo proceduralnih obaveza pčelara prilikom selidbe na pčelinje paše, tako da će pčelari imati uštedu od skoro 100 evra po jednoj pčelinjoj paši. Očekujemo da se u dogledno vreme reši i problem registracije pčelarskih vozila, što će mnoge pčelare ohrabriti da više sele svoje pčele, uprkos skupim energentima. Nadamo se da će država iduće godine smoći snage da i stočarstvo uključi u sistem subvencionisanja goriva – navodi Živadinović.
Ipak kao najveću pomoć države za pčelare on ističe uvođenje strogih kontrola kvaliteta meda u trgovinama uz drakonske kazne.
– Ako se plasman ne reši, pčelarstvo će se ugasiti jer nemate kome da prodate svoj proizvod kada obmanuti potrošači kupuju šećerne vodice – zaključuje predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
Izvor: Biznis.rs
Foto: Envato
