Iako se ubraja među najlepše ptice Evrope, za pčelare je pčelarica (Merops apiaster) pošast koja proždire pčele koje se vraćaju sa paše u košnicu kad im je voljka napunjena nektarom. Jedna ptica može da pojede 150–250 pčela, a kad uzgaja mlade i nekoliko puta više.

Pčelarice se skoro isključivo hrane insektima koje love u letu ili čekaju u zasedi. Manji plen mogu da pojedu još u letu, dok kod većih sleću na neko mesto i udaraju plen kako bi ga usmrtile. Zanimljivo je da ne love plen koji je sleteo na tlo ili na biljku.

Iako se hrani širokim spektrom insekata, ose i pčele dominiraju u ishrani pčelarica. U sumiranju 20 istraživanja, zastupljenost pčela i osa u odnosu na druge insekte u ishrani kretao se od 20 do 96 odsto, a od toga medonosne pčele činile su veći deo – čak i 89 odsto.

Pčelarice se u našim krajevima obično pojavljuju u prvoj polovini maja, kad počinju da se gnezde u kolonijama u rupama ili tunelima u zemljištu koje same prave. U manja jata okupljaju se krajem jula i posle nekoliko nedelja, od sredine avgusta, vraćaju se u Afriku.

Inače, u Evropu dolaze kako bi izvele mlade, pa je neophodno da dnevno pojedu duplo više insekata od svoje težine (koja je oko 50 grama). Zbog toga su za pčelaricu pčelinjaci idealna mesta za lov, jer je na relativno maloj površini velika koncentracija insekata.

Za lov na pčele odgovaraju im svi vremenski uslovi – tokom kišnih dana zato što je u vazduhu manje drugih insekata, a tokom lepog vremena zato što pčele masovno izlaze na pašu. Ulovljenu pčelu stegnu, pa udare o čvrstu podlogu kako bi uklonile žaoku.

Borba protiv pčelarica veoma je komplikovana jer se nalazi na mnogim listama zaštićenih vrsta, a pri tom ih je teško oterati zvukom ili lepršajućim trakama.

Jedino što ih uznemirava i može da ih otera je svetlosni bljesak. Zbog toga mnogi pčelari pored svojih košnica postavljaju ogledalca ili stare CD-ove okačene na končić koji se i pri malom strujanju vazduha pomeraju i vrte praveći svetlosne bljeskove koji teraju pčelarice iz pčelinjaka.

Foto: Pixabay