Pergolu, kao uzgojni oblik kod vinove loze, karakteriše visoko stablo, a u našim krajevima naziva se još i hladnjak, vinjaga, čardak.
U agroekološkim uslovima Srbije formira se uglavnom na okućnicama, baštama i vrtovima. Pored toga što nekad donosi i vrlo značajne prinose, ima i svoju estetsku funkciju – stvaranje hlada i zasenjivanje.
U toplijim krajevima sa blažom klimom (južna Italija, Severna Makedonija, Hercegovina) može se primenjivati i na većim površinama, a najzasupljeniji uzgojni oblik je pergola zazvorenog ravnog krova poznatija kao tendona (zavesa).
Postoje brojne modifikacije ovog uzgojnog oblika, a zajednička karakteristika im je visoko stablo koje se na određenoj visini račva na dva do četiri kraka kordunice, a u zavisnosti od karakteristika sorte primenjuju se različiti oblici rezidbe. Uglavnom se radi o mešovitoj (kondir i luk), a ređe o kratkoj rezidbi.
Prema obliku naslona postoje dve vrste pergole – kosog i ravnog krova sa varijantama otvorenog i zatvorenog tipa.
Stablo kose pergole je nešto niže visine – uglavnom 1,5 do 1,8 metara, gde se ono račva na krakove na kojima se primenjuje neki od modela kratke ili mešovite rezidbe.
Kao što je već rečeno, najzastupljenija je pergola ravnog krova – tendona, a visina njenog stabla se kreće od 2 do 2,5 metra, a nekad i preko 3 metra, sa najčešće četiri ostavljena kraka.
Trebalo bi je formirati na osunčanim mestima južnih i jugoistočnih ekspozicija, pri čemu krovnu konstrukciju čini žičana armatura postavljena u kvadrat. Sadnja se u zavistnosti od bujnosti sorte obavlja na razmaku 2 do 3 m. Zbog osetljivosti na niske temperature pri dnu čokota se ostavljaju kondiri kao zamena u slučaju izmrzavaju kordunica. Pri zimama sa ekstremno niskim temperaturama preporučljivo je njihovo zagrtanje, naročito kod osetljivog sortimenta.
U godini posle sadnje ostave se najčešće dva lastara koji se u toku vegetacije prekrate kad dostignu visinu 160 do 180 cm. U proleće druge godine odabere se najbolji lastar koji se oreže na dva okca, a u trećoj godini na visini nešto većoj od zadnje armaturne žice (180 do 200 cm) ostavlja se 4 do 5 vršnih okaca iz koji se u toku vegetacije razvijaju lastari koji će se pružati po horizontali pergole.
Sledeće godine izaberu se četiri najbolja lastara koji se skraćuju na 4 do 5 okaca da bi se na taj način formirali krakovi. U poslednjoj godini formiranja pergole ostavljaju se na svakom kraju kondir i luk čija dužina zavisi od osobine sorte.
Kod ovog uzgojnog oblika uglavnom se gaje stone sorte grožđa (muskat hamburg, kraljica vinograda, kardinal, muskat italija, viktorija, moldava). Dominantni tip rezidbe je mešovita, ali i tu postoje određene sortne specifičnosti. Na primer, kardinal i pored toga što je veoma bujan zahteva kratku rezidbu – na kondire.
Izvor: Dipl. inž. Velimir Stanojević, PSSS Čačak
Foto: Freepik, Pexels
