Sadnju voćaka, odnosno zasnivanje novih voćnih zasada, trebalo bi obaviti u vreme mirovanja vegetacije, znači kasna jesen, tokom zime (ako vremenske prilike dozvole) ili rano proleće (najkasnije do kraja marta).
Sadnice imaju presudan uticaj na prijem, porast, prinos i kvalitet. One moraju biti:
– jednogodišnje, prve klase, bez mehaničkih i drugih povreda
– sadnice koje se koriste za sadnju moraju biti zdrave, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delom
– korenov sistem mora biti dobro razvijen, sa najmanje 3 žile duge više od 20 cm pravilno raspoređenne
– sadnica ne sme biti ni kržljava ni prebujna
Neposredno pred sadnju sve povređene, sasušene i polomljene žile trebalo bi skratiti do zdravog dela. Duže žile treba skratiti na dužini od 15-20 cm i gledati da presek bude što manje kos kako bi rane što brže i lakše zarasle. Neposredno pre sadnje koren se potapa u smešu goveđe balege i ilovače.
Sadnju bi po pravilu uvek trebalo da obavljaju dva lica – jedno drži sadnicu, a drugo zatrpava rupu, i to tako da se prvo na dno iskopanog sadnog mesta postavlja 1/3 zdravice u formi humke, kako bi se po postavljanju sadnice spojno mesto (mesto kalemljenja ) što više podiglo iznad površine zemlje.
Posle toga se postavlja sadnica, a potom se koren prekrije drugom trećinom zdravice, i to tako da stajnjak (jedna lopata) i NPK 15:15:15 ne dođu u dodir sa korenom. Zatim se rupa zatrpa preostalom količinom zdravice, celokupna površina prekriva ostatkom zemlje (mrtvicom).
Ako se radi o prolećnoj sadni obavezno je zalivanje sa oko 10 l vode po sadnici.
Po završenoj sadnji, na 10-15 cm od sadnice, pobije se drveni kolac i to sa one strane odakle duvaju jači vetrovi, pa sadnica priveže za njega. Vezuje se ovlaš jer će se u protivnom vezivo vremenom useći u koru i oštetiti voćku, što može izazvati njeno sušenje ili lomljenje.
Izvor: dipl. inž. Biljana Milosavljević, PSSS Kragujevac
Foto: Free Images
