U zavisnosti od sortimenta i lokaliteta, zasadi šljiva nalaze se u različitim fazama starenja i opadanja lišća (BBCH 92–95). PIS Srbije skreće pažnju da je u ovom periodu posebnu pažnju potrebno posvetiti merama kojima se smanjuje infektivni potencijal prouzrokovača bolesti i rizik od njihovog razvoja u narednoj vegetacionoj sezoni.
Među ekonomski značajnijim prouzrokovačima bolesti šljive izdvajaju se prouzrokovači sušenja cvetova i grančica i mrke truleži plodova (Monilinia spp.), šupljikavosti lišća koštičavog voća (Clasterosporium carpophilum), rogača šljive (Taphrina pruni), kao i bakterioza (Pseudomonas spp.).
Potrebu za sprovođenjem jesenjeg tretmana preparatima na bazi bakra treba proceniti na osnovu zdravstvenog stanja zasada, intenziteta pojave bolesti tokom prethodne vegetacije i vremenskih uslova.
Posebno se preporučuje razmatranje ovog tretmana u zasadima u kojima je tokom vegetacije registrovana značajnija pojava navedenih bolesti.
Preparati na bazi bakra primenjuju se preventivno, a jesenji tretman ima za cilj smanjenje infektivnog potencijala pojedinih prouzrokovača bolesti i zaštitu biljnih tkiva, naročito ožiljaka nastalih opadanjem lišća, koji mogu predstavljati mesta prodora patogena.
Optimalno vreme za jesenji tretman je period intenzivnog opadanja lišća, kada opadne približno 70% lisne mase. Tretman treba izvršitii po mirnom i suvom vremenu, uz temeljno kvašenje krošnje i primenu preparata registrovanih za tu namenu:
* Everest (a.m. bakar-hidroksid) 0,6%
* Bakarni oksihlorid-50 (a.m. bakar-oksihlorid) 0.75%
* Curenox 50 WP (a.m. bakar-oksihlorid) 1,5-2 kg/ha
* Oxitec 25% hi bio (a.m. bakar-oksihlorid) 3 kg/ha
* Grifon SC (a.m. bakar-oksihlorid+bakar-hidroksid) 4 l/ha
* Cuproxat (a.m. bakar-sulfat trobazni) 0.2%
Pored hemijskih mera zaštite, veoma je značajno i sprovođenje higijenskih mera u zasadima, kojima se doprinosi smanjenju izvora zaraze za narednu vegetaciju.
U ovom periodu preporučuje se uklanjanje sasušenih i polomljenih grana, kao i mumificiranih plodova koji su ostali u krošnji ili se nalaze na zemlji. Posebnu pažnju treba posvetiti uklanjanju biljnih ostataka sa simptomima bolesti, dok se odgovarajućim postupanjem sa opalim lišćem može dodatno doprineti smanjenju infektivnog potencijala pojedinih patogena.
Foto: PIS Srbije