Pivo iz Srbije i vino iz Hrvatske dominiraju na tržištu BiH

35

U toku prošle godine u Bosnu i Hercegovinu uvezena su alkoholna pića u vrednosti od oko 191.654.411 KM, podaci su Uprave za indirektno oporezivanje BiH.

Kako su za “Nezavisne” rekli iz UIO BiH, od ovog iznosa je najviše uvezeno piva od slada, i to 155.663.488 kilograma, ukupne vrednosti 116.902.715 KM.

Zatim sledi uvoz nedenaturisanog etilnog alkohola sa volumenskim sadržajem alkohola 80% volumena ili većim, i to 4.699.402 kilograma, ukupne vrednosti 34.658.344 KM, te uvoz vina od svežeg grožđa, uključujući pojačana vina i mošt od grožđa, i to 8.405.350 kilograma, vrednosti 33.741.060 KM, kazali su iz Uprave za indirektno oporezivanje BiH za “Nezavisne novine”. Istakli su da je u toku prošle godine najviše uvezeno alkohola iz Srbije, i to 95.526.782 kilograma, vrednosti 69.596.993 KM.

– Sledi uvoz alkohola iz Hrvatske, i to 47.004.094 kilograma, vrednosti 49.861.812 KM, pa iz Slovenije 116.209.294 kilograma, ukupne vrednosti 25.330.432 KM – naveli su iz UIO BiH.

Prema ovim podacima, najviše piva uvezeno je iz Srbije, i to u vrednosti 53.506.092 KM, dok je najviše vina stiglo iz Hrvatske, u vrednosti 10.283.880 KM.

Godinu dana ranije u BiH su uvezena 162.822.994 kilograma alkohola, vrednosti 159.704.034 KM, dok je u toku 2019. godine iz drugih zemalja stiglo 173.758.846 kilograma alkohola, vrednosti 200.664.085 KM.

Sa druge strane, u toku prošle godine iz Bosne i Hercegovine izvezen je 12.083.661 kilogram, ukupne vrednosti 25.760.196 KM.

– Najviše je izvezeno nedenaturisanog etilnog alkohola sa volumenskim sadržajem manjim od 80%, i to rakije, likera i ostalih alkoholnih pića u iznosu većem od 14 miliona KM. Sledi izvoz vina od svežeg grožđa u iznosu od 6.375.740 KM, te piva od slada vrednosti 5.253.830 KM – navode iz UIO BiH.

Igor Gavran, ekonomski tehničar, istakao je za “Nezavisne” da je ovo još jedan odličan primer grupe proizvoda koji s lakoćom mogu da se proizvode u Bosni i Hercegovini.

– Pored ekonomskog efekta, potrebno je izgraditi kulturu preferencije tradicionalnih domaćih proizvoda u svim oblastima, pa tako i u oblasti alkoholnih pića proizvedenih od domaćih sirovina i bar delom tradicionalnim metodama. Određeni uvoz će uvek biti prisutan, jer u ovoj oblasti imamo globalne brendove prepoznatljive u celom svetu, ali takođe imamo potencijal za mnogo veći izvoz uz odgovarajuću promociju domaćih proizvoda kao autentičnih, prepoznatljivih i unikatnih, kao što smo već postigli s našim vrhunskim vinima, a pokušavamo i sa sirevima i drugim proizvodima – pojasnio je Gavran.

On je dodao da se alkoholna pića mogu promovisati u paketu autohtone gastronomske ponude i u zemlji domaćem stanovništvu i turistima i izvan zemlje u promociji potencijala BiH, te sveukupno može pomoći i poboljšanju odnosa izvoza i uvoza i unutrašnje strukture tržišta, odnosno udela domaćih proizvoda i smanjenja odliva novca.

– Naravno, sasvim je drugo pitanje štetnosti alkoholnih pića, ali ako ih već neko konzumira, neka barem koristi domaća prirodnog porekla i višeg kvaliteta, s najboljim ekonomskim efektima za nas – zaključio je Gavran.

Izvor: Nezavisne novine

Foto: Unsplash, Freepik, Pixabay


reklama