Plamenjača crnog luka

139

Plamenjača crnog luka je jedna od najštetnijih bolesti u usevima crnog luka kod nas, a izaziva je parazit Peronospora destructor.

Ova bolest dovodi do direktnih šteta na polju, kao i trulež glavica pre vađenja i za vreme skladištenja. U povoljnim uslovima velike štete nanosi i prilikom proizvodnje semena, jer dolazi do izumiranja svih nadzemnih delova biljke.

Rano u proleće u usevu se mogu uočiti pojedinačne biljke koje imaju bledu boju lišća i zaostaju u porastu. U uslovima povećane vlažnosti i toplote na lišću ovih biljaka uočava se prljavo siva prevlaka koju sačinjavaju konidiofore i konidije parazita. Na mestima infekcije lisno tkivo nekrotira usled čega se pojavljuju kraće ili duže pege, koje se šire do vrha lišća. Obolelo lišće gubi turgor i počinje da vene, a kasnije se suši. Micelija iz obolelog lišća prelazi u lukovice i na unutrašnjim ljuspama pojavljuju se zagasite pege, a dešava se da čitava lukovica istrune (sistemična zaraza).

Tokom zime parazit se odžava u vidu micelije i oospora. Micelija se nalazi u obolelom arpadžiku i lukovicama – izvodnicama za seme. Oospore su prisutne u zemljištu na kome je gajen crni luk. Parazit se ne prenosi semenom.
U proleće, kad se iz obolelih lukovica razvija nova biljka, micelija nastavlja svoj razvoj i sistemično se širi kroz biljku u međućelijskim prostorima. Kao rezultat sistemične zaraze obolele biljke zaostaju u porastu i na njima micelija u povoljnim uslovima sporuliše. Na njoj se u masi formiraju konidiofore sa neobično krupnim konidijama. Sporulacija je moguća samo kad je visoka vlažnost vazduha (preko 90 odsto) i to u ranim jutarnjim časovima. Konidije klijaju pri temperaturi od 3-27 stepeni (optimum je 11 stepeni). Obrazovane konidije se rasejavaju vetrom. One klijaju u začetak micelije i direktnim probijanjem kuktikule ostvaruju zaraze.Tokom vegetacije obrazuje se više generacija parazita.

Zaštita u cilju suzbijanja ovog parazita zasniva se na upotrebi zdravog arpadžika, u korišćenju otpornih sorti i poštovanju plodoreda. Preporuka je da se, ako je moguće, luk čak ne sadi ili seje u blizini parcela gde se prethodne godine gajio luk. Luk saditi ili sejati na ocednim parcelama sa optimalnim brojem biljaka, jer je pregust usev više podložan napadu plamenjače.

Preventivna prskanja luka u toku vegetacije daju dobre rezultate u suzbijanju parazita. Za ova prskanja se mogu koristiti preparati na bazi aktivnih materija: hlorotalonil, metalaksil, mankozeb, propineb, fosetil-aluminijum, ciram, Cu iz bakar sulfata, Cu iz bakar oksida, Cu iz bakar hidroksida i tako dalje.

S obzirom na to da se na lišću luka nalazi voštana prevlaka i da je takve građe da se na njemu teško zadržava kap vode, rastvorima preparata treba dodati neko sredstvo koje će smanjiti površinski napon kapi (okvašivač).U tu svrhu se mogu koristiti okvašivači na bazi: alkilaril poliglikol-etera ili oktifenoletoksilata.

Izvor: Poljoprivredne stručne službe Srbije
Foto: Cover Images, Howard F. Schwartz, Colorado State University, Bugwood.org


reklama