Plamenjača paradajza

738

Plamenjača, prouzrokovana psedogljivom Phytophthora infestans, je s obzirom na učestalost pojave i stepen oštećenja lista, stabla i plodova, jedna od najznačajnijih bolesti paradajza.

U uslovima umerenog klimata, u godinama sa čestim kišnim periodima praćenim visokom relativnom vlažnošću, štete koje nastaju delovanjem ovog patogena mogu biti i do 100%.

Simptomi bolesti na paradajzu su slični simptomima na krompiru. Početni simptomi se ispoljavaju u vidu pega maslinaste boje. U uslovima visoke vlažnosti vazduha i umerenih temperatura, sa naličja lista se javlja beličasta prevlaka od organa za reprodukciju gljive. U slučaju masovne zaraze i optimalnih uslova za razvoj bolesti, lišće se suši i otpada tako da nastupi potpuna defolijacija.

Simptomi bolesti se javljaju i na plodu. Na zelenim plodovima se javljaju sivozelene vodenaste pege koje, za nekoliko dana, dobijaju mrku boju. Plodovi lako otpadaju.

Prva žarišta bolesti se najčešće nalaze na mestima gde su najpovoljniji uslovi za njen razvoj. To su uvale, zaklonita, neprovetrena mesta, na kraju njiva neposredno uz šumski pojas, u hladu ispod drveća i slično. Drugim rečima, tamo gde se dugo zadržava rosa i gde je zbog slabe provetrenosti visoka vlažnost vazduha kao i u uslovima sa velikom nadzemnom masom isforsiranom prevelikom količinom azota. Posebno je kritično za pojavu plamenjače kišno vreme, umerene temperature, oblačnost i slično.

Prouzrokovač plamenjače (Phytophthora infestans) formira dve vrste spora: kod bespolnog razmnožavanja zoosporangije, a polnog oospore. Učestalije je bespolno razmnožavanje gljive stvaranjem spora koje se šire vetrom i vodenim kapima. One klijaju na dva načina.

Prvi način je direktno klijanje u začetak hife.

Drugi način je da zoosporangija klijanjem daje oko osam zoospora. Pri nižim temperaturama (optimum 12-13 stepeni, maksimum 24 stepena) dolazi do indirektnog klijanja pri čemu se oslobađaju zoospore. Do direktnog klijanja dolazi pri višim temperaturama (optimum 24, a maksimum 30 stepeni). Zoospore u kapi vode i u dodiru sa biljnim tkivom klijaju kroz stome ili direktno kroz kutikulu. Oospore su rezultat polnog razmnožavanja gljive i postoje tamo gde su prisutna oba polna tipa A1 i A2.

Za optimalan rast micelije potrebnaje temperatura od 21, a minimalna od 2 stepena. Pri temperaturi od oko 29 stepeni rast micelije se zaustalja. Sporulacija i razvoj bolesti je maksimalna pri relativnoj vlažnosti vazduha od 100% i temperaturi od 21 °C. Obrazovanje konidija prestaje ispod 3 i iznad 26 stepeni. Optimalna temperatura za indirektnu sporulaciju je 12, a za direktnu sporulaciju 24 stepena.

Za indirektno klijanje potrebno je jedan do tri sata, a za penetraciju u lisno tkivo osetljive sorte potrebno je vreme od dva sata. Simptomi na listu su vidljivi za tri do pet dana posle infekcije.

Konidije rasejane vetrom dospevaju na zdravu biljku. Na listu, u kapi vode, konidije klijaju direktno ili indirektno dajući prvo zoospore. Kod indirektnog klijanja, kako je gore opisano, iz zoosporangija oslobađaju zoospore čime se infecioni potencijal uvećava. Oslobođene zoospore u kapi vode klijaju ostvarujući zarazu kroz stomine otvore ili direktno kroz kutikulu. Konidije pri višim temperaturama klijaju u začetak micelije zaražavajući biljku na isti način kao i zoospore.

U sušnim uslovima praćenim visokim temperaturama aktivnost gljive je usporena ili potpuno zaustavljena.

Trebalo bi znati i to da su pospešujući uslovi za razvoj plamenjače:
– noćne temperature ne manje od sedam stepeni
– temperature između 15 i 21 stepen pospešuju razvoj pega i sporulaciju, dok se pri temperaturama iznad 29 patogen ne razvija
– vlažnost lišća (rosa ili kiša) duža od 6 časova pospešuje nove infekcije
– vlažnost lišća duža od osam časova je veoma kritična. Masovna pojava bolesti može biti kad su uslovi za razvoj plamenjače pospešujući i od tada treba startovati sa tretmanima.

Kao i kod plamenjače krompira, i plamenjača paradajza se suzbija preventivno.

To znači da fungicid mora biti prisutan na listu kako ne bi došlo do infekcije. Kad se bolest pojavi (vidljivi simptomi), kasno je za zaštitu. U tom slučajno nepotrebno je tretirati biljku jer neće biti nikakvih efekata. Samo visoke temperature mogu da zaustave napredovanje bolesti. U uslovima sušnog perioda praćenog visokim temperaturama nema uslova za pojavu plamenjače i nema potrebe za tretmanima.

Izvor: agronomija.rs

Foto: Pixabay, Yuan-Min Shen ,Taichung District Agricultural Research and Extension Station, Bugwood.org, Gerald Holmes, California Polytechnic State University at San Luis Obispo, Bugwood.org, Wikipedia


reklama