Crna Gora ni izbliza ne koristi potencijale lekovitog bilja koje raste na njenim prostorima, a uz ozbiljnu organizaciju koja je postojala u vreme SFRJ, otkupa i proizvodnje, mogla bi danas da u velikoj meri puni državni budžet.
To tvrdi mladi travar Almir Jasavić i rukovodilavc prve apoteke koja je na severu Crne Gore otvorena kroz međunarodni projekat (EU) pod nazivom „Uzgoj ljekobilja i aromatičnog bilja“.
On za Portal RTCG izjavio da je to projekat koji je sprovela Opšina Plav, i zahvaljujući kome je njemu na pet godina ustupljen prostor za apoteku lekovitog bilja.
– Apsurdno je da Crna Gora uvozi lekovito bilje koje se prodaje po apotekama zdrave hrane, a mi ga imamo u izobilju. Kada bi Crna Gora organizovala jedan institut tipa „Josifa Pančića“, mogla bi da prikuplja, proizvodi i izvozi lekovito bilje i preparate na bazi prirodne medicine, koji bi joj pola državnog budžeta napunili – smatra ovaj mladi travar.
Alamir kaže da se od detinjstva, uz svog oca koji je bio agro inženjer i rukovodilac zadruge, zaljubio u prirodu, u planinu i lekovito bilje.
– Ovaj projekat sam dobio pre dve godine, na period od pet godina. Mnogo pre toga sam počeo da proučavam lekovito bilje, i danas u našoj apoteci koja je jedinstvena u Crnoj Gori i šire, možete naći oko 150 vrsta artikala sa netaknutog prostranstva Prokletija – kaže Almir.
On ističe da biljni potencijal Crne Gore ne samo da je neiskorišćen, nego je i neispitan, tako da postoje neke endmske vrste koje rastu u Crnoj Gori, i kojih nema na širim prostorima ne samo Balkana, nego i dalje.
– Prema mojim saznanjima u Crnoj Gori ima oko 850 biljnih vrsta. Imate nekoliko individualnih travara i prikupljača bilja na čitavom severu, ali organizovanog prikupljanja i otkupa nema nigde i to je žalosno. Znate li koliko samo svake godine propadne lekovitog bilja na našim planinama – priča Almir.
On tvrdi i da ne postoji zainteresovanost institucija da se ova oblast uredi i da se otvori nekoliko pogona za preradu lekovitog bilja.
– Ne mogu da verujem da se pored ovog obilja i bogatstva niko nije zainteresovao za lekovito bilje i njegovu eksploataciju. Ovo je, najednostavnije rečeno, jedan divni zeleni rudnik koji niko ne koristi, makar ne na pravi način – priča Almir.
On je siguran da će ovo biti njegov životni poziv, i kakav novi izazov u životu da bude imao, lekovito bilje nikada neće zapsotaviti.
– Svet se sve više okreće prirodnoj medicini, i umesto da ovo bogatstvo izvozimo, mi ga uvozimo. To je apsurdno – smatra ovaj mladi čovek.
On sugeriše da je u Crnoj Gori neophodno raditi na otvaranju manjih pogona za preradu lekovitog bilja, jer je to mnogo unosnije od izvoza sirovine.
– Ovde imamo sve, i ta proizvodnja bi bila daleko jeftinija nego u nekim drugim zemljama. Mnogi naši ljudi kada kupuju neki uvozni preparat na bazi bilja, i ne slute da je sirovina za njegovu proizvodnju možda sa ovih prostora. Kolike troškove onda ima taj proizvođač. A ovde bi sirovinska baza i finalizacija mogli biti na jednom mestu. Još kada bi se otvorila neka klinika za lečenje prirodnim preparatima, kakvih po zapadu ima. Recimo u ovakvom ambijentu, kao što je Plav. Šta bi to značilo za Crnu Goru? – pita se Almir.
On severne krajeve vidi kao veliki potencijal u tom pogledu, koji bi što pre trebalo početi koristiti.
– Neophodno je pri tome znati na koji način, kada i kako brati bilje. Treba imati znanja o tome. Na taj način bi sprečili da dođe do eventualnog iskorenjivanja nekih biljnih vrsta. Ljudi selektivno beru neke biljke u prekomernim količinama, nestručno, remeteći prirodnu ravnotežu – upozorava on.
Almir apeluje da se formira neko udruženje na nivou države, uspostavi saradnja sa resornim ministarstvima poljoprivrede i zaštite životne sredine, upravo u tom cilju.
– Mora se doneti neka regulativa. Lekovito bilje je sačuvani i skriveni adut Crne Gore, i treba ga zaštititi i pravilno koristiti. Samo odavde, od Plava do Berana, moglo bi ko zna koliko berača da se uposli i familija da na taj način zarađuje. Naravno, uz izgradnju malih pogona za preradu. Crna Gora treba da iskombinuje izvoz sirovine i finalnu proizvodnju – kaže Almir.
On za sada ne vrši otkup. Za svoje trenutne potrebe može i sam nabrati nephodne biljke. Ako se međutim njegovi planovi realizuju, već u narednim godina razviće mnogo ozbiljniji posao na čitavom severu Crne Gore.
Poznavaci prilika ukazuju na apsurdnu situaciju da Crna Gora po resursima pripada bogatim takozvanim florističkim regionima. Po broju zastupljenih biljnih vrsta koje se mogu koristiti za lečenje, ona je na trećem mestu u Evropi. Sever Crne Gore posebno je bogat endemičnim i retkim vrstama flore. Ne tako davno pelin, nana, lincura, beli ili crni slez donosili su Crnoj Gori milione dolara od izvoza. Lekovito bilje se danas uglavnom koristi neplanski, a stručnjaci za tu oblast ukazuju da osim što nema pogona za preradu, nema ni organizovane mreže berača i njihovog edukovanja. Plavljanin Almir Jasavić spreman je da radi na tome da se to promeni.
Izvor: RTNK/RTCG
Foto: Envato