Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru, najčešće podrazumeva gajenje biljaka na zemljištu na kom je sam objekt izgrađen. Imajući u vidu da je reč o intenzivnoj proizvodnji, koja zahteva velika ulaganja, jasno je da je kvalitet zemljišnog supstrata često od presudnog značaja za njen uspeh.
Korenov sistem biljaka koje rastu u zaštićenom prostoru ima određene anatomske specifičnosti koje utiču na usvajanje hraniva. Odgovarajuća struktura i sastav zemljišta, njegova pH vrednost, klimatski i biotički činioci i kvalitet vode za navodnjavanje se zato moraju kontrolisati i analizirati pre i tokom procesa proizvodnje.
Proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru spada u najintenzivnije u biljnoj proizvodnji. Zaštićeni prostor obezbeđuje smanjenje rizika usled uticaja nepovoljnih klimatskih uslova tokom jesenjeg, zimskog i prolećnog perioda, ali i vrlo uspešnu zaštitu od visokih temperatura u letnjim mesecima. Rezultat upravljanja mikroklimatskim uslovima tokom čitave godine, shodno biološkim zahtevima gajene biljke, je značajno povećanje prinosa po biljci, samim tim i po jedinici površine.
Zato u ovoj vrlo intenzivnoj proizvodnji posebnu pažnju treba posvetiti monitoringu i merama koje će dugoročno otkloniti potencijalnu opasnost od procesa degradacije (smanjenja plodnosti) zemljišta u objektima zaštićenog prostora.
Plodnost zemljišta je njegova sposobnost da istovremeno obezbeđuje biljke vodom, hranljivim materijama i kiseonikom, uz odgovarajuću toplotu u toku čitavog vegetacionog perioda. Osim toga, ono treba da bude rastresito, kako bi se obezbedio normalan razvoj korenovog sistema, kao i da u njemu nema štetnih materija. Plodnost je stoga kompleksna osobina zemljišta i uslovljava je veliki broj činilaca.
Zbog toga je potrebno sprovoditi sistematsku kontrolu plodnosti zemljišta kako bi ostvarili očekivane prinose, kao i sprečiti proizvodnju nekvalitetne i kontaminirane hrane.
Izvor: dipl. inž. Violeta Veličković, PSSS Beograd
Foto: Envato
