Da bi zemljište bilo plodno nije dovoljno samo da sadrži određene količine hranljivih sastojaka, već da oni budu takvi da ih biljka može koristiti.
Vinova loza svojim korenom može da usvaja samo one hranljive sastojke koji se nalaze rastvoreni u zemljišnoj vodi. One sastojke, koji u vodi nisu rastvorljivi, loza neće moći da iskorišćava, ma koliko bili rasprostranjeni u zemljištu. Zato se i pravi razlika između bogastva i plodnosti zemljišta, i pogrešno je misliti da će jedno zemljište bogato u hranljivim sastojcima biti istovremeno i plodno.
Iz ovog se jasno zaključuje da plodnost jednog zemljišta, pa prema tome i prinosi koji se na njemu postižu, zavise samo od količine gotove biljne hrane, koju biljka može odmah da usvaja svojim korenom.
Kako bi biljka mogla da se hrani, svi hranljivi sastojci moraju da budu rastvoreni u zemljišnoj vodi jer žile mogu da usisavaju samo rastvorenu hranu. Zbog toga je potrebno da se u zemljište unese ogromna količina vode, pošto se u njoj nalazi mala količina rastvorenih hranljivi sastojaka. Na hiljadu delova rastvora dolazi samo dva dela rastvorenih sastojaka.
Biljka izvlači iz zemljišta velike količine hranljivih sastojaka, stoga se zemljište pod vinovom lozom mora redovno đubriti.
Količina biljne hrane u zemljištu neprestalno se smanjuje putem ishrane biljaka, zatim ispiranjem, a jedan deo postaje nerastvorljiv u vodi tako da koren ne može da ga usvaja. Pored toga, izvestan deo biljnih hranljivi sastojaka troše bakterije koje u ogromnom broju žive u zemljištu. Redovnim đubrenjem vraćamo zemljištu izgubljenu biljnu hranu. Đubrenjem vinograda organskim đubrivima, kao što su stajsko đubrivo, kompost, zelenišno đubrivo i razni biljni i životinjski otpaci, ne samo da se zemljištu vraćaju izgubljeni hranljivi sajstojci, već se popravljaju njegove osobine.
Teško, zbijeno zemljište posle redovnog đubrenja postaje rastresitije i lakše za rad, bolje prima i čuva vlagu, jače propušta toplotu i vazduh, a sve to takođe utiče na povećanje njegove plodnosti. Suviše laka, peskovita zemljišta, kad su dobro nađubrena stajnjakom ili drugim organskim đubrivom, bolje vezuju zrnca peska. Usled toga ona bolje primaju i čuvaju vlagu i toplotu.
Organska đubriva imaju korisnu osobinu jer sadrže veliki broj bakterija, a one su neophodne za pripremanje biljnog hraniva. Brzo se razmnožavaju i svojim radom ubrzavaju „pripremanje“ biljne hrane od koje i zavisi plodnost zemljišta.
Izvor: vocarstvo.com
Foto: Pixabay
