Dobri povrtari znaju koliko je bitna smena povrća u baštama i na njivi. Povrće koristi iz zemljišta različite hranjive materije u skladu sa svojim potrebama. Za rast nekih povrtrskih kultura potrebna je veća količina hraniva, a za druge manja. Zbog toga je važno poznavanje plodoreda, smene povrća, kao i mešovite setve i sadnje.
Pri planiranju potrebno je voditi računa o tome da paradajz, paprika, kupusnjače, krastavci, tikvice, praziluk, traže puno hrane. Šargarepa, crni i beli luk, cvekla, rotkvice, rotkve, keleraba, spanać osrednju količinu, a pasulj, grašak, peršun, salate, začinaske biljke i boranija najmanju količinu.
Prve godine prostor za gajenje povrća kojem je potrebno puno hranljivih materija obilno nađubriti kompostom, stajnjakom (ako je proizvod biološkog gajenja stoke) ili glistenjakom. Druge godine saditi povrće koje osrednje troši hranljive sastojke i crpi zemljište, a treće godine ono povrće koje traži najmanje hraniva. Na četvrtom delu gajiti višegodišnje biljke ili zasejati travu. Na taj način omogućeno je optimalno snabdevanje povrća hranljivim materijama trogodišnjom izmenom sadnje.
Plodored je važan i sa stanovišta očuvanja zdravlja zemljišta, jer smenom kultura onemogućavamo štetočinama da se razmnože i opstanu na istoj parceli tokom dužeg vremenskog perioda.
Izvor: dipl. inž. Zoran Milosavljević, PSSS Kosovska Mitrovica
Foto: Free Images
