U Srbiji je počela puna primena Zakona o trgovačkim praksama, koji bi trebalo da unapredi zaštitu dobavljača i proizvođača i doprinese uređenju odnosa na tržištu. Istovremeno, 35 velikih trgovinskih lanaca, sa više od 3.900 prodajnih objekata, sada imaju obavezu da objavljuju digitalne cenovnike i da ih svakodnevno ažuriraju ukoliko dođe do promene cena.
Obaveza se odnosi na 25 kategorija proizvoda, među kojima su mleko i mlečni proizvodi, jaja, bezalkoholna pića, kafa i čaj, sveže voće i povrće, meso i riba, hleb i peciva, brašno, testenine, ulje, šećer, pirinač, so i začini, kućna hemija, proizvodi za ličnu higijenu i kozmetika, hrana za bebe, pelene, alkoholna pića i hrana za kućne ljubimce.
Cenovnike u digitalnom obliku, pogodnom za automatsku obradu, dužni su da na svojim internet stranicama objavljuju trgovci koji su u prethodnoj poslovnoj godini ostvarili prihod od prodaje veći od tri milijarde dinara, i to posebno za svaki prodajni objekat.
Među trgovcima na koje se ova obaveza odnosi su Delez, Lidl Srbija, Merkator-S, Univerexport, Aman, DIS, Gomex, Veropulos, Keš end Keri plus, Trnava promet, BB Trade, Qvattro company, Ros produkt, Domaća trgovina, Europrom, Podunavlje, Leon Conditors, Senta-promet, Medius, Tekijanka, Metalac-Proleter, Fortuna market, Šumadija market, VUM, Prima nova, Beltorg, Mikromarket, Luki komerc, Čutura plus, Rič, VP Dima, ZAM, Trlić, Morava i DM.
Zakon o trgovačkim praksama Skupština Srbije usvojila je 23. aprila, a stupio je na snagu u maju. Za njegovu punu primenu ostavljen je tranzicioni period, koji je istekao 1. septembra.
Ovim zakonom Srbija prvi put sistemski uređuje oblast nepoštenih trgovačkih praksi i odnose između trgovaca, proizvođača, prerađivača i primarnih poljoprivrednih proizvođača. Cilj je uspostavljanje fer i transparentnijih poslovnih odnosa i bolja zaštita slabije strane u pregovorima.
Zakon je u velikoj meri zasnovan na rešenjima koja se primenjuju u Evropskoj uniji, ali ima širi obuhvat proizvoda. Pored poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, obuhvata i kućnu hemiju, proizvode za ličnu higijenu i kozmetiku, kao i sredstva za ishranu i zaštitu bilja i oplemenjivače zemljišta, koji su od posebnog značaja za poljoprivrednu proizvodnju.
Zakonom su precizno definisane nedozvoljene trgovačke prakse, koje se nalaze na takozvanoj „crnoj listi“, kao i uslovno dozvoljene prakse sa „sive liste“.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević rekla je za Tanjug da će zakon posebno značiti primarnim poljoprivrednim proizvođačima, malim i srednjim proizvođačima i drugim slabijim učesnicima u lancu snabdevanja, kojima bi trebalo da omogući veću pregovaračku snagu i zaštitu od komercijalne odmazde.
Kao jedna od važnih novina uveden je instrument „saradnika u postupku“, odnosno uzbunjivača. On će, uz zaštitu identiteta i na osnovu validnih dokaza, moći da Komisiji za zaštitu konkurencije dostavi informacije o postojanju nepoštene trgovačke prakse, uz mogućnost finansijske nadoknade.
Posebno je tretirana komercijalna odmazda, koja se smatra teškom nepoštenom trgovačkom praksom i za koju će biti moguće sprovesti posebnu istragu.
Lazarević je navela da bi zakon, zajedno sa izmenama Zakona o trgovini i Zakonom o zaštiti potrošača, trebalo da doprinese većoj transparentnosti tržišta i, dugoročno, nižim cenama za potrošače.
Takođe, cenovnici se više neće objavljivati samo nedeljno, kao što je bilo predviđeno ranijom uredbom, već svakodnevno ukoliko je došlo do promene cena. Podaci će se, kako je najavljeno, prikupljati i na mesečnom nivou i trajno čuvati, što bi trebalo da omogući detaljniju analizu kretanja cena.
Ministarka je najavila i izradu nacionalnog šifrarnika proizvoda, koji bi trebalo da omogući da isti proizvod u svim trgovinskim lancima bude označen na isti način. Cenovnici će, pored internet stranica trgovaca, biti dostupni i na portalu otvorenih podataka, što bi građanima u budućnosti trebalo da omogući jednostavnije poređenje cena istih proizvoda u različitim trgovinskim lancima.
Kada je reč o poljoprivrednim proizvođačima, Lazarević je posebno istakla rokove plaćanja. Za kvarljive poljoprivredno-prehrambene proizvode rok plaćanja biće najviše 30 dana, dok je za nekvarljive proizvode predviđen rok do 60 dana.
Foto: ChatGPT/Agro TV, Tanjug/Dejan Živančević