Srednji tok reke Drine koji obuhvata Srbiju i BiH, a prostire se na oko 200 kvadratnih kilometara, jedini je region u svetu koji predstavlja prirodno stanište pančićeve omorike. Brojnost ove endemske vrste po kojoj je naša zemlja prepoznatljiva, poslednjih decenija je u opadanju, pa bi, kako kažu, stručnjaci ona za 50 godina mogla čak i da nestane.
– Da bi sačuvali ovaj četinar, moramo brzo reagovati. Srbija i BiH su pokrenule zajednički projekat koji za cilj ima analiziranje situacije na 20 prirodnih staništa u šest opština. Tako ćemo utvrditi koliko je tačno lokaliteta pod omorikom, kakav je njen biodiverzitet, a nakon labaratorijskih analiza genetičkog materijala i dobijenih rezultata znaće se kakva je situacija na svakom od lokaliteta – izjavila je Mirjana Josipović iz NP Tara.
Pančićeva omorika 1998. godine upisana je na Crvenu listu ugroženih vrsta, a njen pad ubrzavaju klimatske promene, suše i visoke temperature, jer ovoj biljci više odgovara hladnoća.
– Ono što takođe otežava situaciju kad je u pitanju ova vrsta, svakako je njena slaba prirodna regeneracija što je čini još ugroženijom. Stabla rastu izuzetno gusto, čak i do 1.200 ih ima na jednom hektaru tako da podmladci nemaju dovoljno svetlosti da izrastu. Realizacijom projekta „Očuvanje jedinstvenog biodiverziteta Tare“, biće mapirana sva prirodna staništa, što će nam pomoći u daljem delovanju u spašavanju omorike – rekla je Milica Tomić, pomoćnik direktora NP Tara za planiranje, zaštitu i razvoj.
Rešenja za slabu prirodnu regeneraciju su – sadnja na prirodnim staništima i asistirana migracija na druge lokalitete koji imaju pogodne uslove za pančićevu omoriku. Ovaj prelepi, jedinstveni četinar, čije stablo može dostići visinu čak i do 50 metara, uz pomoć asistiranih migracija već je posađen na određenim lokacijama u Evropi, a na severu starog kontinenta je i ukrasno drveće u parkovima.
Izvor: RINA
Foto: Facebook