Za podizanje zasada brusnice pogodna su laka, peskovita i polupeskovita zemljišta, a takođe i humusna i humusno-vlažna zemljišta planinskog tipa. Obavezan uslov je kisela reakcija tla.
Od humusnih zemljišta najviše odgovara planinski humus. On uvek ima kiselu reakciju, optimalan vodno-vazdušni režim i visoke apsorpcione sposobnosti. Izabrana parcela trebalo bi da je na dobro osvetljenom mestu, nedaleko od izvora vode. Trebalo bi izbegavati dubodoline sa zadržavanjem hladnog vazduha i mogućnošću zadržavanja površinskih voda.
Priprema zemljišta obavlja se dubokim oranjem u jesen i uklanjanjem višegodišnjih korova. Ukoliko je potrebno, izvršiti popravku zemljišta unošenjem treseta ili šumskog lišća. Fina priprema obavlja se tanjiračom i frezom, a pred sadnju se otvaraju rupe i pune smešom odgovarajućeg pripremljenog supstrata.
Sadnja se odvija u proleće pre početka rasta izbojaka (što je optimalno), a ukoliko se sadi u jesen uslov je da su novi izbojci dovoljno odrveneli.
Rastojanja sadnje brusnice zavise od sistema gajenja koji mogu biti jednoredni i u pantljikama. U jednorednom sistemu sadnja se obavlja na 70 do 100 cm između redova i 25 do 30 cm u redu, što je optimalno za mehanizovanu obradu i kretanja u njoj.
Na malim parcelama i okućnicama dovoljan je i kvadratni raspored sa rastojanjima 30×30 i 40×40 cm. Pri sadnji u pantljikama rastojanja između pantljika su 40 do 60 cm, između redova 30 do 40 cm, a između biljaka 20 do 30 cm. Za sva rastojanja važna je bujnost sorte i način održavanja zasada. Za jedan hektar zasada potrebno je oko 30-40.000 sadnica.
Kvalitetan sadni materijal podrazumeva jednogodišnje i dvogodišnje žbunove sa nekoliko jakih izbojaka i sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Sadnice se sade u jame sa rastresitom zemljom, a veličina rupe zavisi od veličine korena. Biljka se sadi dva-tri centimetra dublje nego što je bila u rastilu. Dobar prijem i produženje vegetacionog perioda obezbeđuje se korišćenjem kontejnerskih sadnica pri čemu je jednostavniji transport, čuvanje sadnica i slično, ali su one nešto skuplje.
Posle sadnje obavezno je zalivanje, posebno na peskovitim i lakim zemljištima. Malčiranje zasada brusnice sprečava rast korova, snižava temperaturu zemljišta, tokom leta održava ravnomernu vlagu, sprečava isušivanje, pregrevanja ili izmrzavanje sloja zemljišta sa korenom, a takođe poboljšava strukturu zemljišta čineći ga plodnijim. Najbolja je strugotina. Debljina malča trebalo bi da je od dva do pet centimetara.
Uništavanje korova obavlja se pomoću frezerovanja međurednog prostora, ručnim okopavanjem i plevljenje, malčiranjem i herbicidima.
Izvor: dipl. inž. Mimica Kostić-Đorđević, PSSS Pirot