Podizanje zasada kupine

182

Za podizanje zasada kupine, kao i svih drugih voćnih vrsta, neophodno je izvršiti osnovnu pripremu zemljišta koja se sastoji u uređivanju zemljišta, vađenju žila i panjeva, uništavanju korova, meliorativnog đubrenja, dubokog oranja i usitnjavanje površine.

Kupina najbolje rezultate daje na dubokim, rastresitim, plodnim i umereno vlažnim zemljištima, jedino joj ne odgovaraju tople peskuše i preterano vlažna hladna i teška zemljišta.

Sadnja kupine može se obavljati u jesen ili rano proleće. U našim klimatskim uslovima najbolje rezultate daje jesenja sadnja. Za sadnju kupine trebalo bi koristiti samo autentične sorte i garantovane zdrave sadnice.

Kao i kod drugih voćnih vrsta, koren kupine pre sadnje trebalo bi skratiti za 1/4 dužine, a oštećene žile potpuno ukloniti. Tako pripremljen koren trebalo bi potopiti u rastvor ilovače radi bojeg prijema sadnica.

Kupina se može gajiti u obliku (sistemu) žbuna i špalira. Mala prednost daje se špalirskom sistemu uzgoja gde se sadnice kupine sade na rastojanju 3,2 – 4 m između redova i 1,5 – 2 m u redu.

Izdanci kupine se sade na istu dubinu na kojoj su bili i u matičmjaku ili 3-4 cm dublje.

Kupina je voćka specifičnog habitusa, u proseku izrazito dugih lastara i bez obzira na sistem gajenja, bolje rezultate daće ako se gaji uz naslone koji se postavljaju u drugoj godini po sadnji.

Za špalirski sistem uzgoja neophodno je obezbediti stubove (metalne drvene ili betonske) visine 2 m iznad zemlje koji se postavljaju na rastojanju 6-7 m jedan od drugog i za njih se zatežu 2-3 reda žice.

Da bi kupina dostigla maksimalne prinose koji se kreću preko 10.000 kg/ha neophodno je svake godine u zemljište uneti oko 3-4 t/ha stajnjaka i 300-400 kg/ha mineralnih đubriva.

Obavezna i redovna agrotehnička mera pri uzgoju kupine je i rezidba, koja se obavlja u proleće i u drugoj polovini leta, tj. posle berbe. Prolećna rezidba se sastoji u proređivanju i skraćivanju vrhova izdanaka koji se ostavljaju za rod. Preporuka je da po jednom žbunu ostane 7-9 dobro razvijenih izdanaka. Po završetku berbe sve izdanke koji su doneli rod trebalo bi orezati do zemlje.

Kupinu napada mnogo bolesti i štetočina koje joj mogu naneti znatne štete ukoliko se ne primene neophodne mere zaštite. Da bi se obavila adekvatna zaštita kupine neophodno je obezbediti veći broj herbicida, fungicida i insekticida i to u količini od:
– herbicida oko 4 kg/ha
– fungicida oko 3 kg/ha
– insekticida oko 3,5 kg/ha

Primenu ovih kao i drugih hemijskih sredstava trebalo bi koristiti samo uz predhodno konsultovanje stručnjaka za zaštitu bilja.

Izvor: dipl. inž. Biljana Milosavljević, PSSS Kragujevac

Foto: Unsplash, Pixabay


reklama