Podrumar je sve traženiji i plaćeniji posao, pogotovo otkako je pre deset godina proizvodnja vina kod nas podignuta na viši nivo.
Malo ljudi poznaje prirodu posla, a oni koji se školuju za to zanimanje u poljoprivrednim školama na smeru vinogradar-vinar retko se opredeljuju da se zadraže na tom stupnju obrazovanja i posao potraže u nekoj vinariji.
Za podrumara kažu da je desna ruka tehnolozima u vinarijima jer je njegov posao ključan u pretvaranju grožđa u vino, kazao je za „Dnevnik“ podrumar Arsen Vesković, koji već nekoliko godina radi u lokalnoj vinariji na Fruškoj gori, posle sticanja srednjoškolskog obrazovanja na vinogradarsko-vinarskom smeru u Irigu, gde je, kako kaže, stekao solidnu praksu u vinogradu i podrumu.
Vesković navodi da godinu računa od febrara, kada krene rezidba vinograda, i traje sve do novembra, kada vinograd pada u duboki zimski san. To je period posle berbe grožđa, kada se zemljište otvara da bi vinova loza preko zime prikupila vlagu ili tečnost. Ali svih 12 meseci ima posla u podrumu.
− Posao podrumara je raznovrstan jer se u svako godišnje doba rade drugi poslovi u procesu prerade grožđa i proizvodnje vina. Najudarniji deo godine je tokom leta, posebno u avgustu i septembru, kada počinje berba grožđa. Sada u martu, recimo, filtrira se vino iz prošlogodišnje berbe. To je završni tehnološki proces pre flaširanja, kada se uklanjaju mikroorganizmi − bakterije i kvasci, da bi se piću obezbedili dugotrajnost i bistar izgled. Posle toga sledi flaširanje belih vina i njihov plasman na tržište – objašnjava Vesković.
Kod crvenih vina taj posao je obimniji, jer ona traba da odleže nekoliko godina, a podrumar to prati i evidentira. Crvena vina treba da budu godinu dana u drvenim buradima i sudovima i nakon toga sledi priprema vina za flaširanje. Ali piće ne ide odmah u flaše, već na odležavanje godinu dana u boksove, palete ili kaveze za vino. Potom opet sledi pretakanje i ležanje vina još godinu dana pre izlaska na tržište.
− To je zahtevan posao jer podrazumeva i rad u laboratoriji i u podrumu. Nadgledam da burad uvek budu puna, jer svako drveno bure mesečno „popije” u proseku pola litre vina. I onda ih dopunjavam da ne bi bilo vazduha i došlo do oksidacije – kaže Vesković.
On napominje da zajedno sa tehnologom prerađuje grožđe, kasnije brine o fermentaciji, a kada se ona završi, sledi prvo pretakanje, filtriranje i bistrenje.
− Apsolutno sve radim zajedno sa tehnologom i primenjujem znanje radi održavanja kvaliteta vina. Takođe vodim računa o higijeni opreme i podruma, ali bez tehnologa ne radim ništa samostalno, jer je tehnolog glavni i odgovara u svakoj proizvodnji za kvalitet vina − naveo je Vesković.
Izvor: Dnevnik
Foto: Envato