Pojava azotne depresije i đubrenje u jesenjem periodu

135

U poljoprivrednoj praksi se vrlo često lome koplja u vezi primene mineralnih hraniva. Jedno od najproblematičnijih pitanja je primena azota u jesenjem periodu.

Osnovu u ratarskoj proizvodnji predstavljaju osnovna obrada i osnovno đubrenje. U svakoj delatnosti važna je dobra osnova, a svakako i u poljoprivredi kao fabrici bez krova gde je proizvodnja limitirana uslovima kao što su tip zemljišta, konfiguracija terena, visina podzemnih voda, količina padavina i mnogim drugim. Osnovnoj obradi kao i osnovnom đubrenju se kod nas veoma često ne poklanja puna pažnja pa ovi propusti na temelju svake proizvodnje neizbežno vode i smanjenju ukupnog prinosa gajene kulture.

Evidentno je da se kod nas u jesenjem periodu ne koristi dovoljna količina mineralnih hraniva, a naročito ne dovoljno azota. Poznajući činjenicu da je azot veoma mobilan element i da se veoma lako ispira u dublje slojeve, proizvođači često potpuno izbegavaju njegovu upotrebu u jesen i tu prave veliku grešku. Naime, da bi se azot spustio na 1,5 metara dubine potrebno je oko 500 litara padavina po metru kvadratnom a to je znatno više nego što u našim uslovima u toku zime padne. Na teškim zemljištima, kao što su smonice, parapodzoli i slično, ovo ispiranje je manje, a i sa tih dubina većina strnina i krmnih biljaka mogu koristiti azot, naročito u slučaju suše krajem proleća i početkom leta. Druga stvar je sa nagnutim terenima, lakim zemljištima i visokim podzemnim vodama. U ovakvim uslovima trebalo bi biti vrlo umeren pri upotrebi azota u jesen. Naravno, azot je potrebno uneti u ovom periodu ne samo kao potrebno hranivo za strnine i prolećne kulture, već i kao neophodan elemenat za očuvanje mikrobiološke aktivnosti zemljišta.

Za bolju razgradnju organskih ostataka ili kukuruzovine u zemljištu potrebno je dodati od 6 do 10 kg azota po toni ostataka i ovu količinu ne treba računati u bilans hraniva za narednu godinu. Pravilo je da žetvenih ostataka kod kukuruza u zemlištu ima približno onoliko koliko je gajena kultura dala prinos suvog zrna. U slučaju da je zaorana veća količina organske materije, a da nije dodavan azot u zemljište, može doći do nepovoljnog odnosa ugljenika i azota i pojave takozvane azotne depresije, odnosno, manjka azota jer je sav slobodni azot u zemljištu angažovan u procesima razgradnje žetvenih ostataka. Ovo može prouzrokovati pojavu žutila, a kasnije i crvenila lista pšenice i ostalih strnina krajem zime što rezultira zaostatkom u porastu, a kasnije i smanjenjem prinosa.

Sledeći razlog za obavezan unos jednog dela azota u jesenjem periodu je taj što primena veće koiličine azota predsetveno u proleće bez upotrebe depozitora na veću dubinu može prouzrokovati slabije klijanje i nicanje i pogoršanje sklopa gajene kulture. Površinski rasturen azot, a naročito fosfor i kalijum koji su slabo pokretni u zemljišnom kompleksu, u slučaju suše ne mogu doći u zonu korenovog sistema pa samim tim biljka ostaje neishranjena iako hraniva ima u izobilju.

Uzevši sve ovo u obzir, preporuka je da se pri osnovnoj obradi u jesenjem periodu u zemljište obavezno unesu celokupne količine fosfora i kalijuma i polovinu potrebnog azota. Drugu polovinu azota primeniti predsetveno i u prihrani korišćenjem KAN-a na slabo kiselim i kiselim zemljištima ili UREE na baznim zemljištima.

Izvor: dipl. inž. Milan Damljanović, PSSS Čačak

Foto: Free Images


reklama