Pojava smole se često uočava na voćnim stablima, posebno kod šljive, kajsije, trešnje i drugih koštičavih voćaka. U početku se javlja u vidu kapi koje se slivaju niz koru, a nakon nekog vremena se stvrdne, i ostaje na stablu, nalik na krastu. Vremenom stabla gube svoju vitalnost, a smola je prvi pokazatelj da nešto nije u redu, i da je došlo do disbalansa unutar biljke.
Najčešći razlog za ovu pojavu su nepovoljne zime i izmrzavanje, ali smolotočina može biti i posledica delovanja štetočina, bolesti, mehaničkih oštećenja, slučajnih ili namernih (npr. preoštre ili rezidbe u pogrešno vreme), obilnog i neizbalansiranog đubrenja i drugih. Borba protiv smolotočine direktno zavisi od uzročnika. Naravno, postoje univerzalne mere preventivnog karaktera čiji je cilj da omoguće pravilan rast i razvoj voćke. To su: balansirano đubrenje (posebno azotom, sa kojim se često pretera i tako izazove niz problema), pravovremeno navodnjavanje, pravilna i stručna rezidba, jesenje krečenje stabala, odgovarajuća priprema za zimsko mirovanje, uklanjanje oštećenih grana i saniranja rana.
Izmrzavanje i nepovoljan raspored temperatura tokom zime
Najnepovoljniji mogući scenario za naše voćnjake je nagla smena hladnog i toplog vremena. Naime, tokom toplih dana kreću biljni sokovi, a kada nastupi ledeni period, suvišna tečnost se zaustavlja u ćelijama grana i grančica, i biljka izmrzava. Pojava leda dovodi do pucanja ćelija, i zbog povreda dolazi do pojave smole, uglavnom na zapadnoj i severozapadnoj strani drveta. Upravo ovo je slučaj kada imamo grančice koje na oko deluju zdravo, a na njima se pojavljuje smola. Ovo se donekle može izbeći krečenjem stabala sumporno-krečnom čorbom, ili utopljavanjem pomoću biljnih ostataka ili slame.
Grad
Tokom vegetacije, grad izaziva mehaničke povrede. Oštećenja nastaju na svim nadzemnim biljnim delovima: listu, cvetu, plodu, ali i granama i grančicama. Posle ovakvih padavina obavezan je pregled voćnjaka, kao i orezivanje svih oštećenih i polomljenih grana i grančica. Poželjno je prskanje bordovskom čorbom, kako bi se izbegle infekcije, a od koristi bi bila i primena amino-kiselina u pogođenim voćnjacima.
Rezidba
Rezidba treba da bude pravovremena i pravilno izvedena. Rezove je poželjno dezinfikovati, a veće preseke premazati kalemarskim voskom, kako bi rane brže zacelile. Na ovaj način se sprečavaju infekcije patogenima koji su potencijalni uzročnici pojave smole.
Preopterećenost rodom
Preopterećenost rodom takođe može biti uzrok ove pojave. Rešenje je proređivanje, koje se pokazalo kao izuzetno važna agrotehnička mera, posebno kod koštičavog voća, koje je, igrom slučaja, i najpodložnije pojavi smole.
Za kraj, preporučujemo voćarima da što češće obilaze i kontrolišu stanje svojih zasada, i da sprovode sve agrotehničke, kao i preventivne mere, u cilju održavanja maksimalne vitalnosti i što bolje kondicije stabala.
Izvor: „Pojava smole na voćkama“ Mr Gordana Jovanović