Politika ruralnog razvoja ne daje očekivane rezultate

36

Državna revizorska institucija utvrđivala je prosečnu starost nosioca gazdinstva u Republici Srbiji, ali i efekte politike ruralnog razvoja. Prema rečima dr Duška Pejovića, predsednika Državne revizorske institucije (DRI) i generalnog državnog revizora, stanje u ovim oblastima nije zadovoljavajuće.

Naime, prosečna starost nosioca gazdinstva je 61 godina, i u odnosu na 2012. godinu povećana je za dve godine. Ništa nije bolje stanje kad je u pitanju poljoprivredna mehanizacija jer je, prema istraživanjima Državne revizorske institucije, više od 80 odsto traktora i kombajna starije od 20 godina.

Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja je planirano povećanje učešća nosilaca poljoprivrednih gazdinstava do 35 godina starosti, tako da dostigne 20 odsto u ukupnom broju nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, rekao je dr Pejović i dodao da je u ovom periodu smanjeno učešće nosilaca gazdinstava koji su mlađi od 35 godina sa 4,6 odsto u 2012. godini na 3,1 odsto u 2018. godini.

– Poslednjih godina u Republici Srbiji je usvojen veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, pa ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće – kazao je dr Pejović.

Kako je naglasio, posebno bi trebalo istaći veliki značaj poljoprivrede za privredni rast. Prema podacima iz Fiskalne strategije za 2017. godinu sa projekcijama za 2018. i 2019. godinu, učešće ove delatnosti u bruto domaćem proizvodu Republike Srbije je oko osam odsto, što je značajno iznad proseka zemalja EU.

Prema njegovim rečima, u periodu 2017–2019. godine ukupna realizovana sredstva za podsticaje merama ruralnog razvoja iznosila su 26 milijardi dinara. Iz budžeta Republike Srbije izdvojeno je 78 odsto, iz budžeta jedinica lokalne samouprave (JLS) 16 odsto i iz budžeta Autonomne Pokrajine Vojvodine (APV) šest odsto.

Izveštaj je pokazao da nije moguće oceniti stepen ostvarenja ciljeva politike ruralnog razvoja, zato što planska akta nisu blagovremeno doneta i ne sadrže očekivane rezultate pojedinih mera.

Đurđa Kovačević, vođa tima za sprovođenje revizije, naglasila je da je DRI u fazi planiranja revizije poslala upitnike na adrese 145 JLS i utvrdila da samo 26 odsto gradova i opština ima usvojene strateške planove ruralnog razvoja u 2019. godini. Istakla je da upravo gradovi i opštine koji izdvajaju najviše sredstava za podsticaje merama ruralnog razvoja nemaju strateške planove.

Nacionalni program ruralnog razvoja, kao jedan od ključnih dokumenata za realizaciju ciljeva politike ruralnog razvoja, nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanog rezultata. Iz navedenih razloga teško je utvrditi da li su programi podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja JLS i APV usklađeni sa nacionalnim programom.

– Dug period obrade zahteva česte izmene obima podsticaja, izmene pravilnika kojim se uređuju uslovi, korisnici, prihvatljive investicije, kao i način ostvarivanja prava na podsticaje za sredstva iz budžeta Republike Srbije, utiču na planiranje srednjoročnih i dugoročnih investicionih aktivnosti – objasnila je Kovačević.

U periodu revizije pravo na podsticajna sredstva iz budžeta Republike Srbije ostvarili su svi uredno podneti zahtevi korisnika podsticaja, bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja. Međutim, Uprava za agrarna plaćanja jednim korisnicima podsticaja obradi zahteve u roku kraćem od 30 dana, dok je za druge neophodno čak više od 500 dana.

DRI ukazuje i da Uprava za agrarna plaćanja nije sprovodila postupak bodovanja i rangiranja uredno primljenih zahteva mladih poljoprivrednih proizvođača. Sredstva za ove namene se nisu isplaćivala na osnovu rang-liste, a rang-lista podnosilaca prijava na konkurs nije objavljena na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno na internet stranici Uprave za agrarna plaćanja.

Izveštaj o reviziji je pokazao i da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne vodi Registar podsticaja u kome bi trebalo da budu upisani javni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što dovodi do netransparentnog trošenja finansijskih sredstava.

Resorno ministarstvo sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo kao vanredni inspekcijski nadzor po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, jer ne vrši uvid u evidenciju korisnika podsticaja. To, prema izveštaju DRI, stvara rizik od nenamenskog korišćenja podsticajnih sredstava od korisnika podsticaja.

DRI je dala subjektima revizije – Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Upravi za agrarna plaćanja, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine i Opštini Mali Zvornik preporuke za unapređenje ove oblasti.

Izvor: Poljoprivrednik

Foto: Free Images, Pixabay, topirot.com


reklama