Poljaci kupuju malinu u Srbiji

1411

Poljska, jedan od najvećih svetskih proizvođača maline i konkurent Srbije na evropskom tržištu nema dovoljne količine kvalitetnog voća pa se snabdeva u našoj zemlji.

U svetu poslednjih meseci na tržištu nedostaje kvalitetna malina. Prema poslednjem izveštaju Američkog ministarstva poljoprivrede, krajem 2020. u državnim skladištima evidentiran je samo porast viškova jabuka za 13 odsto, dok su zalihe malina smanjene za 10 odsto.

U Čileu, koji je u malinarstvu jedan od najvećih rivala Srbije, berba tog voća je u toku. S obzirom na deficit na svetskom tržištu, čileanski proizvođači trenutno dobijaju 2,85 američkih dolara za kilogram maline, dok je prosečna izvozna cena od 4,1 do 4,2 dolara. Iako će malinari iz Srbije proteklu sezonu pamtiti kao profitabilnu, izvoznici nisu tako dobro prošli kao oni u Čileu.

Jedan od najboljih poznavalaca stanja na svetskom tržištu jagodastog voća dr Aleksandar Leposavić, iz Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže, da su „bez obzira na nestašicu maline i evidentni rast cena naši izvoznici ostvarili relativno skromnu dobit zbog ranije potpisanih ugovora”.

Kao primer navodi da je presečna izvozna cena rolenda (prvoklasne maline) iz naše zemlje u decembru 2020. bila 2,93 evra po kilogramu. Najviše smo izvezli u Nemačku, po prosečnoj ceni od 2,73 evra po kilogramu. Najbolje cene za ovu kategoriju naši izvoznici su ostvarili izvozom u Švedsku (3,24), Veliku Britaniju (3,12), Rusiju (3,01), Belgiju (2,95), Holandiju (2,93) i Kanadu (2,87).

– Interesantno je da zbog deficita robe i kvaliteta u Poljskoj, njihovi izvoznici kupuju malinu u Srbiji. Kilogram najkvalitetnije kategorije maline pred kraj godine plaćali su nam 2,77 evra – kaže Leposavić.

On podseća da je Poljska uz Srbiju i Čile jedan od najvećih svetskih proizvođača maline i naš najveći konkurent na evropskom tržištu. Poljski malinari imaju višegodišnje probleme, pre svega sa nedostatkom radne snage. Njihova ulaganja u primarnu proizvodnju su tek 30 odsto u odnosu na ulaganja naših proizvođača. To je doprinelo da im plodovi nisu zadovoljavajućeg kvaliteta. Kako bi ispoštovali izvozne ugovore, postaju sve veći uvoznici maline iz drugih zemalja, a posebno iz Srbije, da bi poboljšali kvalitet svog voća.

Iz ovih podataka se jasno zaključuje da Čileanci na svetskom tržištu postižu bolje cene od naših izvoznika. Zašto je to tako ako se ima u vidu nesporna činjenica da je srpska malina standard za kvalitet u svetu?

– Tačno je da je naša malina standard za kvalitet i to je ono što nam i dalje niko ne spori. Nažalost, činjenica je i da su pojam kvaliteta „srpska malina” kreirali naši kupci koji su bolje znali šta od nas uzimaju nego šta im mi dajemo – kaže on.

Razlozi za bolje cene čileanskih malina na svetskom tržištu su daleko bolja organizovanost njihovih izvoznika, konstantna prisutnost i razmena informacija na sajmovima, tržnicama i drugim mestima na kojima naši predstavnici veoma često trguju istom količinom robe i samim tim sami sebi predstavljaju konkurenciju, ističe Leposavić. Takođe, dodaje, čileanske državne i privatne agencije puno ulažu u stvaranje pozitivne slike o proizvodnji i korišćenju čileanskog voća, a ne samo maline, što kod nas nije izraženo.

Često se, kaže, u medijima plasiraju netačne i neproverene informacije o lošim standardima i nepostojanju zadovoljavajuće higijene berača i u hladnjačama.

– Ne smemo zaboraviti da čileanski izvoznici još ne mogu da se oporave od afere u kojoj je firma „Fruti di Bosko” iz Santjaga uspela da prevari celokupni sistem kontrole. Kao organsku malinu, navodno proizvedenu u Čileu, prodavali su zapravo robu izuzetno lošeg kvaliteta iz Kine koja je samo prepakovana u njihovoj zemlji. To je velika opomena i ljudima iz naše zemlje jer se ranije dešavalo da kupci imaju primedbu na kvalitet robe uvezene iz Srbije, a koja je u stvari bila poreklom iz neke od zemalja iz našeg okruženja – upozorio je Leposavić.

On smatra da naši proizvođači i izvoznici moraju da se prilagode i novonastaloj situaciji na svetskom tržištu koja je prouzrokovana pandemijom virusa korona.

Kako kaže, zbog problema u turizmu, prodaja robe u ovom sektoru je drastično pala. Sa druge strane, zbog brojnih pozitivnih uticaja korišćenja maline, njena prodaja nemerljivo je porasla u tržnicama i marketima, kaže dr Leposavić.

– Sve ovo, kao i revitalizacija proizvodnje u našoj zemlji koja oscilira u zavisnosti od dešavanja na tržištu, predstavlja zadatak koji je pred proizvođačima, otkupljivačima, izvoznicima, ali i domaćoj stručnoj i naučnoj javnosti koja mora da se uključi u daleko većoj meri od dosadašnje – zaključuje dr Leposavić za „Politiku“.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay, Free Images


reklama