Više od dve trećine gazdinstava u Engleskoj danas ostvaruje prihode van tradicionalne proizvodnje hrane.
Poljoprivreda u Engleskoj prolazi kroz jednu od najtežih kriza u poslednjim decenijama. Rast troškova proizvodnje, sve izraženije posledice klimatskih promena, smanjenje državnih podsticaja i nestabilnost tržišta primorali su hiljade farmera da traže nove izvore prihoda kako bi održali svoja gazdinstva. Prema podacima britanskih vlasti, više od 70 odsto farmi danas ostvaruje deo prihoda kroz delatnosti koje nisu direktno povezane sa poljoprivrednom proizvodnjom.
Nekada je uzgoj useva i stoke bio dovoljan za stabilno poslovanje porodičnih farmi. Međutim, poslednjih godina situacija se značajno promenila. Troškovi goriva, đubriva, stočne hrane i radne snage rastu brže od prihoda koje farmeri ostvaruju prodajom svojih proizvoda. Istovremeno, vremenske nepogode postaju sve učestalije, što dodatno ugrožava prinose i povećava finansijski rizik.
Kako bi opstali, mnogi farmeri danas razvijaju različite dopunske delatnosti. Među najpopularnijim su seoski turizam, izdavanje smeštajnih kapaciteta, organizovanje događaja, kampovi, ugostiteljske usluge, prodaja lokalnih proizvoda, kao i iznajmljivanje prostora za poslovne ili rekreativne aktivnosti. Na pojedinim gazdinstvima dodatni poslovi donose veće prihode od same poljoprivrede.
Posebno je izražen razvoj ruralnog turizma. Mnoge farme pretvorile su stare štale i pomoćne objekte u apartmane, vikendice ili prostor za organizaciju venčanja i drugih proslava. Na taj način vlasnici koriste postojeću infrastrukturu i privlače posetioce koji žele odmor u prirodi i autentično iskustvo života na selu.
Pored turizma, sve više gazdinstava ulaže u obnovljive izvore energije. Postavljanje solarnih panela ili vetrogeneratora omogućava dodatnu zaradu kroz proizvodnju električne energije, dok pojedine farme iznajmljuju zemljište energetskim kompanijama za razvoj zelenih projekata. Takvi prihodi postaju važan oslonac u periodima kada poljoprivredna proizvodnja ne donosi očekivane rezultate.
Stručnjaci upozoravaju da ovakvi trendovi pokazuju koliko se promenio ekonomski položaj poljoprivrednika. Iako su dodatni izvori prihoda često znak prilagodljivosti i preduzetničkog duha farmera, oni istovremeno ukazuju na činjenicu da tradicionalna proizvodnja hrane više nije dovoljna da obezbedi finansijsku održivost velikog broja gazdinstava.
Dodatni problem predstavlja reforma sistema subvencija nakon izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. Novi modeli podrške usmereni su više ka zaštiti životne sredine i održivom upravljanju zemljištem, dok deo farmera smatra da takve mere ne mogu u potpunosti nadoknaditi gubitak ranijih podsticaja. Zbog toga se mnogi suočavaju sa neizvesnom budućnošću i potrebom za daljom diversifikacijom poslovanja.
Uprkos izazovima, brojni farmeri pokazuju spremnost da se prilagode novim okolnostima. Kombinovanjem poljoprivrede sa turizmom, energetikom i drugim uslugama nastoje da očuvaju porodična gazdinstva i obezbede dugoročnu održivost poslovanja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bez stabilnijeg tržišta, adekvatne podrške i efikasnih mera za ublažavanje posledica klimatskih promena, pritisak na poljoprivredni sektor mogao bi dodatno da raste u narednim godinama.
Kriza kroz koju prolaze engleske farme predstavlja primer šireg globalnog trenda. Sve više poljoprivrednika širom sveta suočava se sa istim izazovima – rastućim troškovima, klimatskim rizicima i promenama tržišnih uslova. Zbog toga se diversifikacija prihoda sve češće posmatra ne kao dodatna mogućnost, već kao neophodan uslov za opstanak savremene poljoprivrede.
Izvor: AgroLatam
Foto: Envato