Iako potrošači više kupuju organsku hranu, proizvođačima uzgoj postaje neisplativ, pa se sve više austrijskih poljoprivrednika odlučuje da digne ruke od organske proizvodnje.
Austrija je vodeća zemlja Evropske unije u ekološkoj poljoprivredi. Tamo se hrana na čak 27,1 odsto obradivih površina uzgaja na ekološki način. Poređenja radi, prosek EU iznosi nešto više od 10 odsto. Poslednjih godina postoji pozitivan trend u potrošnji po glavi stanovnika i rastu tržišnog udela, piše Agrarhojt. U 2023 godini, u poređenju sa prethodnom, prodaja eko svežih proizvoda porasla je za 5,3 odsto na oko 873,6 miliona evra, ali je pala u kategoriji drugih – prerađenih organskih proizvoda za 2,8 odsto. Istovremeno, pada broj ekoloških farmi. Od 2022. do 2023. ugašeno je 930 gazdinstava, odnosno četri odsto.
Smanjio se i broj površina pod ovom vrstom uzgoja, za 10.000 hektara, odnosno manje ih je za 1,5 odsto, a ukupno se obrađuje 695.180 hektara.
Predsednica udruženja „Bio Austrija” Barbara Riegler kao glavni razlog za ovaj pad vidi u činjenici da poljoprivrednici nisu mogli da ostvare dovoljan prihod jer su prodajne cene bile preniske, a operativni troškovi su istovremeno znatno povećani.
Kako bi podstakao ovu vrstu proizvodnje tamošnji ministar poljoprivrede Norbert Točnig predstavio je paket vredan 360 mil EUR, no Rigler smatra kako će to samo otežati situaciju, jer ograničava poljoprivrednike.
Kako je objavnjeno u avgustu prošle godine, sličan trend postoji i u Italiji, koja je rame uz rame s Austrijom po uspešnosti u ekološkoj proizvodnji. Nedavno je objavljeno da ta zemlja nema preciznih podataka o broju onih koji napuštaju sektor, ali oni koji odustaju uglavnom pravdaju izlazak iz tog posla visokim troškovima sertifikacije i većih administrativnih zahteva, što je posebno problem za male proizvođače.
Izvor: Politika
Foto: Thomas Gamstaetter on Unsplash, Zoe Schaeffer on Unsplash
