Pod sloganom: neće valjda mene pogoditi suša, poplava, oluja ili grad, poljoprivrednici osiguravaju tek svaku desetu njivu, pa sve liči da se više uzdamo u sreću nego u polisu i sigurnu isplatu štete.
Česte i obilne padavine praćene sa jakim olujnim vetrovima , izlivanjem reka i poplave sve češće su naša svakodnevnica ovoga proleća i leta. Klimatske nepogode upozoravaju nas da treba da vodimo računa o imovini i osiguravamo je, jer ni lanjska godina nije bila ništa bolja, samo što smo onda imali veliku sušu i visoke dnevne temperature . U takvim uslovima poljoprivredna proizvodnja strada pošto je ona fabrika pod otvorenim nebom i nikada niko sa sigurnošću ne može da prognozira kakva će biti klima od setve do ubiranja plodova.
U nameri da podstakne osiguranje dobara u poljoprirednoj proizvodnji Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede objavilo je Pravilnik o podsticajima za upravljanje rizicima kroz premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja. Pravilnikom su bliže propisane vrste podsticaja koji se odnose na unapređenje konkurentnosti koji obuhvataju podsticaje za upravljanje rizicima kroz premiju osiguranja, uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, obrazac zahteva za ostvarivanje prava i maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj vrsti podsticaja i po korisniku podsticaja.
Maksimalni iznosi podsticaja za osiguranje ratarskih kultura iznosi – 100.000 dinara; za osiguranje povrtarskih kultura – 500.000 dinara; voćarskih kultura, vinove loze i hmelja – 1.000.000 dinara; za rasadnike i/ili mladih višegodišljih zasada pre stupanja na rod – 500.000 dinara; i za podsticaje za osiguranje životinja – 2.000.000 dinara.
Najviše novca koji korisnik može da dobije jednom godišnje je dva i po miliona dinara. Samo deset odsto poljoprivrednih površina se kod nas osigurava dok je taj procenat u zapadnim zemljama višestuko uvećan – kazao je za „Dnevnik” agroekonomski analitičar Branislav Gulan.
– Naš poljoprivrednik nije naučio da osigurava useve vodići se logikom da će sve druge pogoditi nevreme, samo će njega zaobići. Godinama imamo da se samo retki ratari odlučuju da plaćaju polise osiguranja, što nije dobro u periodu kada nas klimatske nepogode sve češće pogađaju. I u nedavnim poplavama u centralnim delovima Srbije poljoprivredna domaćinstva koja su oštećena dobiće novčanu naknadu samo od države, a mogla su, da su osigurana primiti i od osiguravajućih kuća – objašnjava Gulan.
Osiguravajuće kuće, kako se može videti na sajtovima, osiguravaju useve, plovode voća, lekovito bilje i rod koji se gaji u zaštićenom prostoru – staklenicima i plastenicma, zatim vinovu lozu, stoku, živinu…
Osigurači nepogode razvrstavaju na osnove rizike: grad, požar i udar groma i dodatne rizike: poplave, oluje, prolećni i jesnji mraz i zimsko izmrzavanje. Njih je teško prevideti baš kao i sušu od koje se takođe može osigurati jer su prošle godine prinosi osnovnih poljoprivrednih kultura bili niži pošto nije bilo padavina. Osiguranje od suše može se zaključiti najkasnije do 1. juna tekuće godine za period od 15. juna do 14. avgusta, oba su datuma uključena u polisu osiguranja.
Izvor: Dnevnik
Foto: Freepik, Pixabay