Istraživanje predstavljeno u Privrednoj komori Beograda pokazalo je da poverenje u digitalne sisteme i dalje nije dovoljno razvijeno, zbog čega stručnjaci traže jasnija pravila i bolju zaštitu podataka.
Oko polovine poljoprivrednika u Srbiji koristi digitalne tehnologije u proizvodnji, ali većina nije prošla formalnu obuku za njihovu primenu i nema jasnu predstavu ko ima pristup podacima koje ostavlja u digitalnim sistemima. To je jedan od ključnih zaključaka istraživanja predstavljenog na konferenciji „Digitalizacija sa poverenjem: zaštita podataka u poljoprivredi i usklađivanje sa evropskim standardima“, održanoj u Privrednoj komori Beograda.
Istraživanje je pokazalo da poljoprivrednici podatke najčešće dele rutinski, bez dovoljno informacija o tome kako se oni koriste i ko njima raspolaže. Kada je reč o zaštiti podataka, najveću zabrinutost izazivaju mogućnost zloupotrebe, prevare, curenja podataka i gubitka kontrole nad informacijama. Istovremeno, poverenje u digitalne sisteme ostaje ograničeno, dok savetodavne službe imaju ključnu ulogu u povezivanju poljoprivrednika sa novim tehnologijama.
Na skupu je istaknuto da digitalizacija poljoprivrede podrazumeva sve veću upotrebu eAgrara, senzora, dronova, GPS mehanizacije i drugih savremenih rešenja, zbog čega zaštita podataka postaje važan deo modernizacije agrara.
Učesnici konferencije ocenili su da je neophodno uspostaviti jasna pravila o prikupljanju i korišćenju podataka, unaprediti digitalne veštine proizvođača i uskladiti domaće propise sa evropskim standardima kako bi se povećalo poverenje u digitalne servise u poljoprivredi. Među preporukama su i dodatna obuka savetodavnih službi, izrada praktičnih vodiča za poljoprivrednike i razvoj digitalnih platformi koje će omogućiti veću kontrolu korisnika nad sopstvenim podacima.
Foto: ChatGPT/Agro TV