Pomoć države bila bi značajna u oživljavanju hmeljarstva

10

Berba hmelja u ataru Bačkog Petrovca obavljena je u jedinom zasadu koji se prostire na 20 hektara.

Hmelj se u Vojvodini posle Drugog svetskog rata do kraja prošlog veka gajio na 1.000 do 1.500 hektara, pa je proizvodnja 2008. praktično ugašena, da bi se pre četiri godine podigao novi hmeljarnik u našoj zemlji na posedu DOO „Petrovec“ u Bačkom Petrovcu. U ovoj firmi su u gajenju hmelja krenuli od nule, ulaganjem sopstvenog kapitala, oslanjajući se na tradiciju i još uvek pristine stručnjake kojih ima.

Direktor tog preduzeća Rastislav Struhar, predočava da za to što je proizvodnja hmelja kod nas skoro ugašena postoji mnogo razloga, ali da je poslednji udarac domaćem hmeljarstvu dala privatizacija velikih industrijskih pivara, jer su inostrani vlasnici pivara sirovinu uvezli iz svojih matičnih država.

– Ovogodišnja berba dala je bolji rod šišarki nego prošla koja je bila sušna, bez obzira što u hmeljarniku imamo sistem za navodnjavanje „kap po kap“. Ova sezona je za hmelj bila izuzetno dobra, međutim, mi još uvek nemamo pun rod jer hmelj dostiže pun rod tek u trećoj godini pa do 15 godine, a u našem zasadu je dosta hmelja od godinu i dve, nešto i trogodišnjaka. S obzirom da je zasad mlad, mi smo zadovoljni sa prinosima, a kvalitet ćemo proveriti u Americi i Češkoj – priča Struhar.

Suve šišarke DOO „Petrovec” uglavnom prodaje manjim zanatskim privarama, ali se neke količine izvoze u Hrvatsku, Mađarsku i Slovačku, ima zainteresovanih i iz Češke.

– Počeli smo razgovore s manjim industrijskim pivarama kod nas, postali član Udruženja „Domaće pivare” gde spadaju „BIP”, „Niška pivara” i „Valjevska pivara”, jer oni teže tome da koriste sve domaće sirovine. Naša šansa za plasman je upravo u malim pivarama – smatra Struhar.

Nekada se hmelj iz Srbije izvozio širom sveta, a sada se godišnje za potrebe malih pivara uvozi oko 1.500 tona, što iziskuje znatni devizni izdatak (oko 20 miliona evra). Ovogodišnji rod u jedinom našem hmeljarniku neće premašiti 15 tona i samo je „kašičica” domaćih potreba, pa u Bačkom Petrovcu imaju dugoročniji plan da proizvodnju prošire na stotinu hektara.

U Bačkom Petrovcu će se za dve godine proslavljati dva i po veka tradicije hmeljarstva u tom mestu, uz sasvim realne prognoze da se hmeljarstvo teško može vratiti na nekadašnje slavne dane, ali prema rečima Struhara, pomoć države bila bi itekako dragocena. Pošto u Bačkom Petrovcu imaju ljude koji još znaju raditi sa hmeljom, što je jako teško naučiti, raspolažu sa tehnologijom, imaju i stručnjake, agronome i doktore hmeljarstva. Struhar predočava da je ovo bila poslednja šansa za revitalizaciju hmeljarstva, jer ako se sada ne uspe dok je još tu poslednja generacija ljudi i stručnjaka koja zna sa hmeljom, za deceniju već možda ne bi bilo prilike.

– Stavke kojima bi se hmeljarstvo unapredilo su neophodna podrška Pokrajine i Republike i ima obećanja da će se na tome poraditi i pomoći nam. To su sadni materijal, podizanje zasada, odnosno, konstrukcija sa navodnjavanjem, obnova mehanizacije koja je stara četiri decenije, a neophodna nam je i pomoć prilikom prodaje hmelja. Sve veći problem je obezbeđenje sezonske radne snage za berbu, ne samo za hmelj u Bačkom Petrovcu nego i u celoj Srbiji – ukazuje Struhar.

Hmelj je višegodišnja biljka i prosečno zasad hmelja traje 13 do 15 godina. Da bi se podigao zasad na jednom hektaru neophodna su u startu ulaganja od 50.000 evra, koji podrazumeva i sistem za navodnjavanje. Pored toga, svake godine potrebno je đubrenje. Drugi deo neophodnih ulaganja, mašinski i tehnološki, za mašine za obradu, sušaru, beračicu, hladnjaču, peletirku, pakericu i drugo, potrebno je još toliko kao za podizanje zasada.

Ako se izuzmu pojedinci koji na svojim okućnicama u bašti neguju nekoliko ili najviše desetak korena hmelja, neko iz radoznalosti ili iz nostalgije, u DOO „Petrovec” su se jedini opredelili da revitalizuju hmeljarstvo, kad je ono bilo potpuno uništeno.

– Znači, za podizanje novih 20 hektara pod hmeljom, koji je neki minimum da bi hmelj bio samoodrživ kao kultura u našoj firmi, potrebno je ulaganje od milion evra u zasade i još toliko treba za prateću mašinsku opremu i neophodne sadržaje kapaciteta za preradu. Hmeljarstvo jeste profitabilno, jer sa hektara zasada ostvaruje se dobit kao sa 20 hektara pod kukuruzom, sojom, pšenicom ili drugom ratarskom kulturom. To je još davno izračunato, a i danas stoji ta matematika kada je neka normalna godina. Međutim, proizvodnja hmelja je i dosta rizična, pošto to nije berzanska roba. Hmelj je za gajenje u neku ruku hazarderska biljka, jer iziskuje veliko ulaganje, ali kada se zaradi, jako dobro se zaradi, mada ume da bude i propasti – konstatuje Struhar.

Kako naglašava, poslednjih godina cena hmelja na tržištu je dobra, a i potražnja je povećana, mada, prema njegovim rečima, to se svakih nekoliko godina menja.

Bitno je ako se uspostavi saradnja s pivarama i da se ona održi. Trenutno cena hmelja na veliko se kreće od osam do 10 evra po kilogramu, dok prodajom na manje količine dostiže i preko 20 evra, odnosno sve zavisi od količine i perioda ugovaranja.

U sušnim godinama cena kilograma hmelja je i pet puta skuplja, pa je tada i računica najpovoljnija. U odnosu na velika ulaganja koja iziskuje proizvodnja hmelja, Struhar objašnjava da su kalkulacije za vraćanje uloženog sadržane u destogodišnjem planu. Struhar predočava da prema iskustvu, šest godina se radi sa nulom, bez neke posebne zarade, dve godine se radi sa gubitkom, ali naiđe i period od dve godine kada se jako dobro zaradi.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković kaže da je ove godine zahvaljujući agrarnoj politici Pokrajinske vlade mogla su se koristiti podsticajna sredstva za stubove za podizanje hmeljarnika, ali da ih niko nije koristio.

– Pozivam zainteresovane da iskoriste tu mogućnost i podižu nove zasade hmelja koje ćemo sufinansirati. Ti podsticaji za mlade poljoprivrednike i za žene koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom idu do 70 posto. Takođe, što se sadnica tiče, oni mogu preko Ministarstva poljoprivrede da ostvare subvenciju. Postoji pomoć države i želimo da razvijamo hmeljarstvo. Želja Pokrajinske vlade je da u narednoj godini kreiramo konkursnu liniju za nabavku opreme za mini zanatske pivare koje su već u velikom zamahu i treba podstaći tu proizvodnju, a samim tim će se obezbediti plasman hmelja izuzetnog kvaliteta koji se proizvodi kod nas – smatra Petković.

Izvor: Dnevnik

Foto: Facebook, Pixabay


reklama