Odmah po unošenju granula fosfora u zemljište, pod dejstvom zemljišne vlage, đubrivo počinje da se rastvara. Sa njegovim rastvaranjem, u neposrednoj blizini same granule, zemljišni rastvor se značajno obogaćuje velikom količinom rastvorenih fosfata, omogućavajući tako da se oni udalje od samog jezgra.
Ovo difuzno kretanje fosfatnih jona teče veoma sporo, tako da se fosfatni joni udaljavaju od same granule najviše 3 – 5 cm, ali se ono može intenzivirati sa padavinama ili većom količinom vode koja dospeva u zemljište navodnjavanjem.
Pošto se ovde radi o sporom kretanju u rastvoru, većina fosfatnih jona reaguje sa čvrstom fazom zemljišta.
Ovaj izrazito koncentrovan rastvor fosfora reaguje sa česticama zemlje koje mu se nađu na udaru, pri čemu i dolazi do rastvaranja nekih od prisutnih minerala.
Rastvorljivosti minerala doprinosi i pH vrednost ovog zasićenog rastvora, koja se oko granula kreće oko 1,5 do 8,5, a aktivan, hemijski uticaj ovog koncentrovanog rastvora, prvenstveno se ispoljava na površini minerala. U rezultatu ovog procesa zemljišni rastvor se obogaćuje brojnim katjonima koji potiču iz kristalne rešetke minerala. U rezultatu ovog procesa zemljišni rastvor se obogaćuje brojnim katjonima koji potiču iz kristalne rešetke minerala, a rastvor postaje bogatiji sa Fe +3, Al+3 Mn+2, K+, Ca2+ i Mg2+.
U zavisnosti od pH reakcije zemljišta, odvija se i pravac ovih hemijskih procesa, tako da na kiselim zemljištima on ide ka stvaranju sekundarnih fosfata od primarnih, a pri izrazito kiselim uslovima postepeno se prevode amorfni AlPO4 i FePO 4 talozi u kristalne taloge minerala varescita i strengita, dok se kod karbonatnih zemljištima prvo stvaraju dikalcijum i oktokalcijum fosfati. Ukoliko se unosi MAP i DAP, prisustvo NH4 + utiče na pH rastvor ovih đubriva, tako da MAP stvara sredinu od pH 3,5, dok kod DAP-a, pH iznosi 8,5, pa će fosfor biti rastvorljiviji u blizini granula DAP-a.
Nastali nerastvorljivi fosfati prevode se u čvrstu fazu zemljišta, čija stabilnost zavisi od hemijskog karaktera ovih čestica i njihove starosti, pri čemu su najmlađe čvrste komponente zemljišta i najlabilnije. Mada se reakcije koje dovode do smanjenja pristupačnosti fosfora dešavaju u celom obimu pH zemljišta, a najviše su izražene na alkalnim (pH>7,3) i kiselim zemljištima (pH<5,5), stoga održavanje zemljišne kiselosti između 6 i 7 doprinosi najvećoj efikasnosti fosfatnih đubriva.
Izvor: dipl. inž. Ana Đoković, PSSS Užice
Foto: Free Images
