Ponovo ćemo imati naše seme krompira

21

U Inovacionom centru u Guči, nekadašnjem Centru za krompir, proizvedeno je elitno seme krompira, pa će tako već dogodine prvi put u istoriji na oko 50 hektara zemlje nići elitno seme stvoreno u Srbiji, kaže Zoran Broćić, profesor Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda koji je vodio projekat u Centru.

Država Srbija, inače, za uvoz elitnog i drugog kvaliteta semena krompira godišnje troši čak oko pet miliona evra, jer kod nas do sada nije postojala ustanova koja se bavi takvom proizvodnjom. Povrh toga, uvozom semena, domaće sorte krompira – jelica, dragačevka i univerzal – iščezle su sa njiva naših proizvođača, pa tako danas svaka priča u trgovinama ili na pijaci o „ivanjičkom“ ili „dragačevskom“ krompiru, padaju u vodu. Može se samo reći da je holandsko ili u manjoj meri nemačko seme poraslo na teritoriji Ivanjice i Dragačeva, ali nikako da se radi o domaćem krompiru. Novost iz Centra u Guči je da će se najzad ove stvari obrnuti nabolje, i konačno će moći da se kaže da na trpezama imamo krompir, čije je i seme domaće.

– Uspeli smo da uz pomoć meristema i mikropropagacije dođemo do bezvirusne prve domaće elite. Proizveli smo oko 120 tona domaće elite – dezire, agrije, kleopatre, kenebeka, sinore, dok je dragačevski mesečar u fazi priznavanja i vraćanja na sortnu listu i biće to uskoro jedina srpska sorta dok su ostale strane. Za desetak dana, dobićemo papire i pripremamo ambalažu za doradu, u magacinu Vranjici gde se nalaze prve komercijalne količine. Cene su niže od uvoznog krompira, a garantujem da je kvalitet evropski – rekao je Broćić za „Novosti“.

Centar u Guči je pod okriljem Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja, ali je, nažalost, skoro dve decenije u blokadi zbog dugova za električnu energiju (koji su dostigli oko 90 miliona dinara). Ipak, ova institucija, zahvaljujući visprenim Dragačevcima koji gaje poseban kult prema krompiru, ostala je na nogama.

– Laboratorije smo sačuvali sa partnerom koji ih je dodatno opremio i osposobio za rad. Ovo je nešto što je potrebno državi Srbiji ukoliko želi da se ozbiljno bavi poljoprivredom. Proizveli smo vrhunsko seme i plus jednu domaću sortu. Ovaj Institut jedini je preživeo tragediju koja je zatekla slične institute u državi – kazao je Milić Domanović, v. d. direktora Centra.

Centar je zakupio 50 hektara oranice na Karajukića bunaru kako bi se prve količine na 20 hektara na vreme pripremile. Zavod za zaštitu prirode, međutim, zabranio je da se u drugoj zoni Nacionalnog parka Peštersko polje sadi krompir, pa u Centru očekuju pomoć od nadležnih državnih organa kako bi prvi put domaće proizvedeno seme izraslo na domaćoj njivi.

Centar iz Guče je kod Inovacionog fonda konkurisao dva puta za sredstva, ali, nažalost, nijednom projekat nije prošao, iako bi svaka pomoć ovoj ustanovi bila dobrodošla. Brojni uzgajivači krompira se nadaju da će država pomoći kako više ne bi kupovali skupo strano seme, već domaće i jeftinije.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay, Free Images


reklama