Posle debakla sa smiljem, Hercegovci sumnjičavi i prema gajenju drugog lekovitog bilja

20

Otkako je u Hercegovini propao projekat plantažnog uzgoja smilja, poljoprivrednici u ovom kraju sve opreznije ulaze u projekte sadnje ostalih vrsta lekovitog bilja iz bojazni da će ponovo zapasti u slične probleme i da neće moći da ga prodaju.

– Zasad mi ne pada na pamet da sadim bilo šta od lekovitog bilja, a tako se ponašaju i komšije iz regije Zupci, gde je pre nekoliko godina gotovo svako iole veće domaćinstvo sadilo smilje i dosta toga je propalo. Poneko još posadi malo lavande ili šipurka, ali sve je to malo – kaže donedavni proizvođač smilja Krsto Asanović iz trebinjske regije Zupci.

On lično nije imao, kako kaže, velike gubitke jer njegov bratić ima destileriju pa je nekolicina Asanovića kod njega proizvela i lagerovala eterično ulje dok se ne stvore uslovi za prodaju.

Kaže da su još pre pandemije korone, 2018. i 2019, odustali od proizvodnje, iako su pod smiljem imali nekoliko hektara, te da je većina strukova već propala.

– Iako je svetsko tržište navodno naglo postalo prezasićeno uljem od smilja, a kako čujem i ostalog lekovitog bilja, korona nas je dodatno sprečila da prodamo bilo šta od zaliha, pa je sada ono što smo proizveli pre nekoliko godina još u skladištima, a iz nadležnih instituta smo dobili uveravanja da može još da stoji – objašnjava Asanović.

Radovan Anđelić, vlasnik destilerije „Anđelić“ d.o.o., kaže da ga nije začudila nagla prezasićenost tržišta smiljem jer je još pre istočnog dela Hercegovine zapadni posadio mnogo veće površine i zasitio tržište eteričnim uljima smilja jer je došlo do hiperprodukcije kakva se nije očekivala.

– Ni ja ne prerađujem niti sadim smilje još od 2017. godine, kada sam uvideo da i veliki zapadnohercegovački proizvođači nemaju prodaju. Ta iskustva sam pokušao preneti našim proizvođačima, ali su neki i dalje nastavili proizvodnju, a šta su uradili dalje – ne znam – navodi Anđelić.

Koliko se prezasićenost tržišta odnosi na drugo lekovito bilje, on ne može sa sigurnošću da kaže, jer, kako objašnjava, ono što se proizvede na njegovim poljoprivrednim površinama preradi se i zasad dobro prolazi.

– Korona jeste sve usporila, ali mi još sadimo i prerađujemo pa nekako ide. U selu Ljubomir smo počeli sadnju još deset hektara šipurka, ali nas je kiša trenutno onemogućila, a još nešto smo preorali i namenili organskom uzgoju lekovitog bilja – kaže Rade Anđelić.

On objašnjava da planiraju da zasade i nekoliko vrsta domaće kadulje, maslačka, takozvane pčeline ljubice, odnosno matičnjaka.

Izvor: Nezavisne

Foto: Pixabay, Unsplash


reklama