Grube procene govore da u BiH u ovom trenutku postoji nešto više od 110.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Ali, da se više ne bi baratalo grubim i raznim nepotvrđenih podacima, te da bi se konačno sprečile malverzacije u smislu da se za poljoprivredne podsticaje neretko prijavljuju oni koji uopšte ne ispunjavaju uslove za tako nešto, pomoći će popis poljoprivrede, prvi u BiH, posle 64 godine (poslednji obavljen 1960. godine).
Za ovaj posao, koji bi, prema najavama, trebalo da bude okončan u poslednjem kvartalu 2024. godine, zadužene su Agencija za statistiku BiH, Zavod za statistiku RS i Federalni zavod za statistiku, a sredstva je odobrila Delegacija EU u BiH.
Plan je da oni prikupe oko 400 najvažnijih indikatora i varijabli koje se tiču poljoprivrede, a u najkraćem, to se odnosi na podatke o korišćenim poljoprivrednim zemljištima za sve vrste useva, brojnom stanju stoke po vrstama i kategorijama, podaci o organskoj poljoprivredi, navodnjavanju i metodama poljoprivredne proizvodnje i, prvi put, podaci o radnoj snazi.
Sagovornici „Nezavisnih novina“ ističu da je popis od izuzetne važnosti za BiH jer će se konačno imati uvid u to čime raspolaže ova grana privrede, kako bi to uporedili sa potrebama tržišta i videli koje su to perspektivne oblasti u koje bi trebalo ulagati.
Kada je u pitanju Republika Srpska, podaci o broju poljoprivrednih proizvođača se stalno prijavljuju APIF-u, ali se oni, pojašnjava Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, svakodnevno menjaju i teško je odgovoriti koliko proizvođača trenutno postoji u Srpskoj.
– Prošle godine je obuhvaćen daleko širi broj poljoprivrednika, koji je mogao ući u sistem registracije. To je bilo negde na nivou nekih 37.000 gazdinstava, ali stvarno ne bih da licitiram sa brojkama – ističe on.
Govoreći o popisu, Marinković kao jednu od najbitnijih stvari izdvaja to što će se konačno sprečiti brojne malverzacije koje postoje, pre svega ta da se za podsticaje i subvencije prijavljuju ljudi koji se uopšte ne bave ovim poslom.
– Prijavljuju se, pa ostvaruju subvencije po osnovu regresiranog goriva. Onda, prijavljuju površine koje ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu ili poljoprivrednu kulturu koja takođe ne odgovara stvarnom stanju. Imamo i da prijavljuju lažni broj životinja, vrstu, kategoriju – pojašnjava on.
Ipak, smatra da će popis biti bespredmetan ukoliko se ne uskladi i spoljnotrgovinsko poslovanje BiH i ne uvedu određene mere zaštite domaće proizvodnje.
S tim je saglasan i njegov kolega iz Federacije BiH Nedžad Bićo, koji poručuje da je sramota i spominjati da se u poslednjih šest decenija nije sproveo ovaj popis.
– To je odraz stanja u državi. Mi ne samo da smo jedini u Evropi koji nemaju popis poljoprivrede, već smo jedini koji nemaju ni ministarstvo poljoprivrede na nivou države, niti nadležnu agenciju – kaže Bićo, koji je predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača FBiH, a kojih je, prema procenama, oko 80.000.
On ističe da je popis od izuzetne važnosti, kako bi se i država aktivno uključila u pomoć poljoprivrednim proizvođačima, čime bi ojačala konkurentnost na tržištu.
– Zadnjih godina FBiH zaista pomaže poljoprivrednicima, kao i RS, ali što se tiče države, ona ne pomaže, već odmaže – kazao je Bićo, uz konstataciju da je budžet za poljoprivredu u FBiH u prošloj godini bio oko 166,5 miliona KM.
– To i nije loše kad znamo da smo počeli sa oko 15-20 miliona. Budžet se rapidno diže, ali opet nije dovoljno kada se prate zemlje regiona i Evrope, gde je enormno veći. Države u regionu imaju bolje podsticaje, a samim tim i jeftinije proizvode, a da bi bili konkurentni sa regionom država mora reagovati – smatra on.
Upravo će unapređenje poljoprivredne proizvodnje biti u fokusu nadležnih, obećava Savo Minić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, dodajući da je popis neophodan kako bi se obezbedio kontinuitet u prikupljanju strukturnih podataka u oblasti poljoprivrede i omogućio sveobuhvatni, međunarodno uporedivi pregled strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede, u cilju kreiranja održive agrarne politike.
Trebalo bi napomenuti i to da je Agencija za statistiku BiH na osnovu popisa stanovništva u BiH iz 2013. godine sačinila Adresar porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, na osnovu kojeg od 2017. godine sprovodi godišnje istraživanje farmi.
Izvor: Nezavisne novine
Foto: Envato