Postavlje naslona u zasadu kivija

1402

Poslednjih nekoliko godina u Srbiji vlada povećano interesovanje za gajenje egzotičnog i neobičnog voća. Jedna od vrsta koja uz pravilnu negu može sasvim lepo da uspeva i u našem klimatu je popularni kivi. Ipak, kako ovo voće nije uobičajeno na ovim prostorima, često se o pravilnom uzgoju zna vrlo malo. 

Postavljanje naslona je izuzetno važna agrotehnička mera, jer je neophodan za obilno i redovno plodonošenje. On mora odgovarati uzgojnom obliku, a postavlja se odmah po sadnji. Naslon se sastoji od stubova, prečki, žica, zatezača i ankera. Ista konstrukcija se može, uz izvesne dopune, koristiti i za postavljanje protivgradne mreže.

Odmah nakon sadnje se uz biljku postavlja po jedan kolac (pritka) debljine 4-5 cm, kao privremeni naslon do momenta formiranja glavne konstrukcije prilagođene uzgojnom obliku.

Stubovi za naslon su obično od bagremovog drveta, debljine 12-13 cm, a krajnji u redu nešto više, oko 15 cm. Visina stubova zavisi od oblika gajenja i od toga da li će nositi protivgradnu mrežu. Prosečna dužina je oko 250-300 cm, tako da kad se ukopaju u zemlju, iznad površine tla ostaje 200-250 cm. Postavljaju se na rastojanju od 5 do 7 metara. Krajnji stubovi se ukopavaju nešto više i oni se prvi postavljaju. Pored drvenih, mogu se koristiti i armiranobetonski i gvozdeni stubovi, koji su skuplji, ali i dugotrajniji. Zbog dužine eksploatacije zasada, drveni stubovi se moraju nagorevati ili impregnirati na delu koji se ukopava u zemlju, plus 50 cm iznad zemlje.

Žica za naslon najčešće je najčešće je čelična pocinkovana, debljine 3,5 do 5,5 mm. Učvršćuje se i zateže pomoću zatezača na krajnjim stubovima.

Poprečni nosači se prave od drveta ili metala, i kroz njih se takođe provlači žica iste debljine. Za kordunice i skeletne grane koristi se deblja žica, a za obrastajuće rodno drvo i mladare iz tekuće vegetacije koriste se tanje žice. Za vezivanje je najbolje upotrebiti plastičnu rafiju.

Naslone treba postaviti blagovremeno. Ako se zakasni, onda je to daleko teže, skuplje i dolazi do oštećenja biljaka i grešaka koje se teško otklanjaju.

Dodatne informacije o uzgoju kivija u našem podneblju možete videti ovde.

Izvor: „Jagodaste voćke – tehnologija gajenja“ Prof. dr Mihajlo Nikolić, Doc. dr Jasminka Milivojević

Foto: Pixabay


reklama