Kako bi se intenzivirala poljoprivredna proizvodnja preporučuje se da se posle žetve obavi postrna setva.
U postrnoj setvi mogu se gajiti razne poljoprivredne kulture i to za različite namene:
– postrne kulture za zrno
– postrne kulture za zelenu masu
– povrće kao postrna kultura
– postrne kulture za zelenišno đubrivo
Heljda, proso, suncokret, sirak i soja su kulture koje su prikladne za postrnu proizvodnju zrna na manjim površinama poljoprivrednih proizvođača. Ove kulture se mogu uspešno gajiti i bez navodnjavanja ako se pažljivo odaberu odgovarajuće površine, potrebna agrotehnika, sorte i hibridi, te izvrši setva pravovremeno. Ove kulture služe za intenziviranje ratarske proizvodnje uz korišćenje istih sredstava za proizvodnju i poljoprivrednih površina.
Proizvodnja određenih količina zelene mase postrno može se ostvariti gotovo svake godine. Uz navodnjavanje postižu se vrlo značajni prinosi zelene mase koja može poslužiti za ishranu stoke u zelenom stanju, pripremljena kao silaža, seno, dehidrirana stočna hrana, brašno. Ova hrana je vrlo dobre hranljive vrednosti i kvaliteta. Cena po jedinici mase joj je niža od drugih. Za zelenu masu postrno se mogu gajiti kukuruz, suncokret, soja, sirak, uljana repica, stočni kelj, perko i druge.
Povrće koje se gaji u postrnoj setvi mora imati kratku vegetaciju. To su najčešće krastavac (kornišon), kupus, kelj, paprika, boranija, grašak, cvekla i drugo. Trebalo bi imati u vidu da bez navodnjavanja nema postrne proizvodnje povrća, jer sve vrste zahtevaju znatne i stalne količine vode u toku svoje vegetacije.
Gajenjem postrnih kultura za zelenišno đubrenje postižu se brojni pozitivni efekti:
– zemljište se obogaćuje organskom materijom
– poboljšava se biološka aktivnost tla
– veći prinosi narednog useva
– utiče se na smanjenje bolesti, štetočina i korova
– zaštita zemljišta od erozije
Pri izboru kulture za zelenišno đubrivo trebalo bi voditi računa da se za sledeći usev zemljište može na vreme pripremiti i usev posejati u optimalnom roku. U ove svrhe najčešće se primenjuju: grahorice, lupine, uljane repice, trave i drugo.
Izvor: dipl. inž. Snežana Stojković-Jevtić, PSSS Valjevo
Foto: Pixabay
