Potrebe kruške za pojedinim hranivima

122

Postizanje visokih prinosa uslovljeno je pretežno režimom ishrane. Velike količine hraniva iznose se plodovima iz zemljišta izgradnjom novih tkiva i ogana. Što se tiče krušaka, postoje razlike među sortama u pogledu osiromašavanja zemljišta hranljivim elementima.

Za normalan porast, razvoj i plodonošenje potrebno je da kruška ima na raspolaganju srazmerno velike količine azota (N) i kalijuma (K), kao i skromne količine fosfora.

Kruška reaguje na azotno đubrivo, jer ga u zemljištu redovno nema dovoljno, na kalijum reaguje na lakim zemljištima, a na fosfor kad se gaji na slabo bujnim podlogama. Đubrenjem se unose mineralne materije u zemljište sa ciljem da se njihove količine u lako pristupačnom obliku održavaju u optimalnoj količini kad je reč o potrebama kruške.

Potrošnja hraljivih supstanci kruške u rodu zavisi od brojnih činilaca, a pre svega od sorte, podloge, gustine zasada i prinosa.

Rodnije i manje bujne sorte kruške potrebno je intenzivnije đubriti naročito azotom. Pozne sorte troše veće količine biogenih elemenata od letnjih sorti.

Sortama okalemljenim na podlogama sa jačim korenovim sistemom potrebne su srazmerno manje količine đubriva.

Starija stabla trebalo bi intenzivnije đubriti azotom, uz odgovarajuću rezidbu da bi se podmladila i obnovilo rodno drvo. Isto bi trebalo učiniti i sa stablima oštećenim od niskih temperatura ili elementarnih nepogoda.

Rodnim stablima potrebne su velike količine hranljivih elemenata, a posebno azota i kalijuma u toku cvetanja, kao i za vreme intenzivnog porasta letorasta.

U periodu pune rodnosti kruške, za prinos od 40t/ha, po Stančeviću (1980), potrebne su sledeće orijentacione količine osnovnih biogenih elemenata:

– 130 kg/ha N
– 35 kg/ha P2O5
– 150 kg/ha K20
– pored ovih elemenata, potrebano je 30 kg/ha MgO

Izvor: dipl. inž. Ana Đoković, PSSS Užice

Foto: Pixabay


reklama