Potrebe pasulja u hranivima

25

Pasulj ima velike potrebe u hranivima – prema nekim podacima za 100 kg zrna i odgovarajuće količine vegetativne mase biljka utroši 7,8-8,6 kg azota, 1,5-1,8 kg fosfora i 3.2-3.8 kg kalijuma.

Potrebe za azotom su znatno veće nego kod pšenice (3-4 puta), a za fosforom i kalijumom razlike su male.

Pri određivanju količine đubriva trebalo bi uzeti u obzir đubrenje preduseva, plodnost zemljišta, planirani prinos, specifičnost pasulja da potrebe u azotu većim delom obezbeđuje putem kvržica. Iako su potrebe pasulja u azotu velike, biljke svoje potrebe obezbeđuju 80% putem kvržičnih bakterija, a 20% iz zemljišta. Zbog toga se azotna đubriva za pasulj upotrebljavaju u znatno manjim količinama.

Biljkama je azot iz zemljišta, odnosno iz đubriva, potreban u početku vegetacije dok se na korenu ne formiraju kvržice – azotofiksatori.

Đubrenje fosfornim i kalijumovim đubrivima je veoma značajno i pored toga što ta hraniva biljke koriste u prvom delu vegetacije. Tako u periodu od nicanja do cvetanja, koji traje 50-60 dana, biljke usvoje 90-95% ukupnih količina fosfora i kalijuma. Najintenzivnije usvajanje je u fazi cvetanja. Pasulj ima velike zahteve i u kalcijumu.

Prema dosadašnjim rezultatima ispitivanja potrebe pasulja u hranivima za ostvarenje visokih prinosa mogu se obezbediti primenom mineralnih đubriva sa sledećim količinama čistih hraniva:
– 35-50 kg/ha azota
– 70-80 kg/ha fosfora
– 50-70 kg/ha kalijuma

Fosforna i kalijumova đubriva se 2/3 od ukupne količine zaoravaju u osnovnoj obradi, a 1/3 u predsetvenoj pripremi zemljišta, a azotna đubriva 1/3 u osnovnoj obradi, a ostatak u predsetvenoj pripremi zemljišta ili celokupna količina u predsetvenoj pripremi zemljišta.

Neki autori preporučuju da se izvesna količina fosfora i kalijuma koristi i za prihranjivanje. Međutim u sušnim uslovima, ovako prihranjivanje ne daje pozitivne rezultate, a ponekad može ispoljiti i negativan uticaj na prinos.

Stajnjakom je bolje đubriti predusev nego ga koristiti pri setvi pasulja. Međutim, na zemljištima loših fizičkih osobina, naročito teških, pasulj se može direktno đubriti dobro zgorelim stajnjakom u količini od 20 do 30 t/ha. Na kiselim zemljištima obavezno bi trebalo unositi kreč ili saturacioni mulj.

Izvor: dipl. inž. Nebojša Božović, PSSS Kosovska Mitrovica

Foto: Pixabay, Free Images


reklama