Đubrenje predstavlja jednu od najznačajnijih agrotehničkih mera, koja za cilj ima povećanje prinosa i poboljšavanje kvaliteta ploda pružanjem biljci neophodnih minerala. Kvalitetno đubrenje popravlja osobine zemljišta, povećava otpornost biljke na mraz, sušu, bolesti i štetočine, i omogućava biljci da iznese kvalitetan i obilan rod. Višnja, kao višegodišnja biljka, za normalan rast i razvoj troši velike količine minerala. Optimalno đubrenje se zasniva isključivo na njenim potrebama, i različito je za svaki pojedinačni zasad.
Pojedina hraniva se dodaju u vidu đubriva, isključivo ako se utvrdi da ih u zemljištu nema dovoljno. To znači da zemljištu treba dodavati samo one elemente koji nedostaju, i to u količinama koje nadoknađuju nedostatak, i obliku koji biljke mogu iskoristiti. Ako se ovi principi ne poštuju, bespotrebno se podiže cena proizvodnje, nepovoljno utiče na kvalitet i trajašnost plodova, odlaže se kraj vegetacije, a samim tim – narušava otpornost na rane jesenje mrazeve. Zaključak je: đubrenje višnje treba uskladiti sa njenim potrebama, a da bismo odredili koje su njene potrebe moramo uzeti u obzir plodnost zemljišta, uzrast i vitalnost višnje, da li i koliko rađa, da li se navodnjava itd.
Određivanje normativa đubrenja se uglavnom oslanja na količinu hraniva iznetih tokom prethodne sezone, dodajući tome količine koje će biti tek iznete i količine neophodne za prirast nove vegetativne mase.
Po Gotzu, količine NPK koje višnje troše zavise od rodnosti same višnje, pa tako nerodne troše 40 kg/ha N, 30 kg/ha P2O5 i 60 kg/ha K2O; umereno rodne 120, 60, odnosno 160 kg/ha; visokorodne 140, 80 i 160 kg/ha, a izuzetno visokorodne 150, 80 i 170 kg/ha NPK elemenata.
Ipak, danas se kao najsigurniji metod smatra kombinovanje hemijske analize zemljišta i folijarne analize, tj. analize lista višnje.
Standardne vrednosti elemenata u listu višnje rodnih stabala su:
N – 2.6 – 3.4 % ; P – 0.13 – 0.33 % ; K – 1.35 – 1.85%
Rezultati folijarne analize višnje su od presudnog značaja za određivanje norme đubrenja. Taj indeks se izračunava po formuli:
J = x/s * 100
Gde je J indeks norme đubrenja, x sadržaj hraniva utvrđen analizom u listu, a s uobičajena, odnosno standardna vrednost elementa u listu. Primera radi, evo obračuna za azot.
Recimo da je analizom utvrđeno da listovi sadrže 1.9 % azota. Standardna vrednost iznosi 2.6%.
J = 1.9/2.6 * 100 = 73%
To znači da su potrebe za azotom podmirene 73%, odnosno da đubrenje azotom treba „pojačati“ za 27%. Ukoliko obračunom dobijemo vrednost veću od 100%, znači da je dati element u suficitu, te da za vrednost iznad 100 treba smanjiti normativ. Po istoj formuli se računaju potrebne količine i za ostale elemente.
Veoma je važno pravilno uzeti uzorak lista za analizu. Grančice sa kojih se skida lišće treba da budu iz tekuće vegetacije, a pri uzimanju svakog uzorka treba da se postupa na isti način. Listovi se skidaju sa srednjeg dela letorasta, 60 – 70 dana nakon precvetavanja. Analize lista skinutog posle ovog roka imaće manje vrednosti, a prerano skinuto lišće imaće lažno uvećane vrednosti – svakako nećemo dobiti pravu sliku situacije.
Treba imati na umu da postoje izvesna odstupanja u zavisnosti od sorte, starosti stabla i nameni upotrebe plodova. Na primer, optimalna količina azota iznosi 2.6 do 3.4 %, ali će i 2.2 do 2.4 % biti dovoljno za mlada stabla, na početku rodnosti.
Naravno, uvek treba voditi računa i u koje vreme se unose hraniva, i u koje svrhe. Na primer, ako želimo bolju oplodnju, važno je da unesemo hraniva 3 – 4 nedelje pre očekivanog cvetanja. Voćke obično deponuju hraniva u određene organe i koriste ih po potrebi. Baš iz tog razloga, folijarnu analizu uvek treba kombinovati sa još nekom metodom određivanja norme đubrenja. To obično bude analiza zemljišta, koja je dosta pouzdan pokazatelj obezbeđenosti zemljišta važnijim elementima.
Cilj redovnog đubrenja je održavanje optimalnog nivoa hranljivih elemenata u zemljištu. Kao orjentacione norme za đubrenje višnje u rodu, u našim agroekološkim uslovima preporučuju se: 150 kg/ha N, 60 kg/ha P2O5 i 120 kg/ha K2O. Imajte na umu da su ovo samo orjentacione norme, koje treba da prilagodite potrebama svog zasada, u zavisnosti od rezultata analiza zemljišta i folijarne analize.
Foto: Pixabay