Kako potrošnja energije utiče na klimatske promene

3

Globalno zagrevanje, nagle promene temperature i vremenske prilike je sve teže vezati za određena godišnja doba. Pored stručne javnosti, ove teme i njihovo rešavanje sve više zanimaju i obične građane. I dalje se, međutim, stiče utisak da se u Srbiji o tome mnogo govori, a u praksi malo radi.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda proteklo leto je bilo jedno od najtoplijih u istoriji, ali u isto vreme ćemo taj periodi pamtiti i po obilnim pljuskovima i ekstremnim vremenskim promenama. Takvo vreme upozorava i šalje konkretnu poruku, ističu stručnjaci.

– Neobična smena leta i zime, u vremenskim periodima koji nisu tipični za to doba godine, ipak nas teraju da razmislimo i da razumemo da se klimatske promene dešavaju – ističe Dr Olivera Zurovac Kuzman, savetnik za zaštitu životne sredine u misiji OEBS-a u Srbiji.

– Sve ovo što se dešava ukazuje na veliki problem na planeti zemlji. Ekologija je u velikom problemu. Moramo da preduzmemo jake akcije da bi se menjala svest građana i da bi promenili naše navike – izjavila je Darija Šarin, iz novosadskog „Aarhus centra“.

– Klimatske promene utiču na sve, od običnog čoveka do biljaka i životinja, i uopšte na ekosistem. Jako je važno da koliko možemo usporimo očigledan trend rasta temperature na globalnom nivou – objasnio je Siniša Obrenić iz organizacije „Jedan Stepen Srbija“.

Na klimatske promene u značajnoj meri utiče potrošnja energije. Populacija je u proteklom veku porasla tri puta, a potreba za energijom 30 puta. Analize su jasno pokazale gde je najveći problem.

– Ako govorimo o samoj potrošnji energenata daleko najveći segment je potrošnja energenata u zgradarstvu. Od tih 40 odsto što se troši u zgradarstvu, ljudsko ponašanje utiče sa oko 20 do 40 odsto potrošnje određenog energenta – upozorava Nenad Grbić, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.

Obnovljivi izvori energije mogu da pruže rešenje, kažu stručnjaci. Veliki potencijal leži u energiji vetra. U Srbiji trenutno postoje tri manja vetroparka, ali će do kraja godine početi sa radom i dva veća.

– Sve analize pokazuju da imamo tehničke uslove za hiljadu megavata, a sa ovim novim dalekovodom 4 puta 100 kod Pančeva možda i za 2 hiljade megavata. Hidroelektrana „Đerdap“ nosi sa sobom tih 1.000 megavata, znači mi imamo potencijal od otprilike dva Đerdapa u energiji vetra – objašnjava prof. dr Miroslav Kopečni iz Asocijacije za održivi razvoj.

Srbija se inače međunarodnim sporazumom obavezala da će do 2020. godine stvoriti uslove da od ukupno proizvedene energije 27 odsto bude iz obnovljivih izvora.

– Stvari su još i gore, jer je Evropa te obaveze prema zemljama članicama, ali i zemljama kandidatima za članstvo podiže, tako da će za Evropu važiti do 2030. godine 30 odsto iz obnovljivih izvora energije, a to je, kako se meni čini, za nas u ovom trenutku nezamislivo – dodaje prof. Kopečni.

Iako se u Srbiji čine veliki napori da se obnovljivi izvori energije počnu koristiti u većem obimu, prema mišljenju stručnjaka zaostatak naše zemlje u odnosu na razvijenije Evropske države je najmanje sedam godina.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay


reklama