Povoljni uslovi za setvu ozimih strnina

12

Ono što smo svi mi, a naročito naši proizvođači, ratari i stočari koji se bave ratarskom proizvodnjom priželjkivali, posle vrlo teške proizvodne godine, naizgled će se i ostvariti – povoljni uslovi vlage u sred optimalnog roka setve.

Proizvodnja kukuruza u protekloj godini sve nas je razočarala, mnoge osiromašila u smislu finansijske spremnosti za predstojeću setvu, mnoge dovela do toga da zbog nedostatka hrane smanje svoj stočni fond. Setva na teritoriji nišavskog okruga počela je zaista traljavo. Suša je omogućila da se uglavnom na vreme završi berba kukuruza i otklanjanje žetvenih ostataka i prvi preduslov za setvu pšenice u optimalnom roku time je ispunjen. Kiše na početku oktobra nisu istom merom nagradile ratare svih područja nišavskog okruga. Oni koji su mogli, zahvaljujući tim kišama, uspeli su da izoru, uglavnom strnike, da ih pripreme i eventualno iskoriste postojeću prisutnu vlagu i poseju žita. Nisu svi tereni dobili potrebnu kišu. Ova kiša je negde doprinela da se poore onoliko koliko treba, petnaestak centimetara i poseje pšenica. Na nekim terenima, područja nišavskog okruga, a ima ih puno, kiša je pokupila samo prašinu i od oranja, tanjiranja, freziranja i setve ništa nije bilo. Zbog suvog zemljišta, nije bilo moguće ni plug da uđe u zemljište, a kamoli onoliko koliko treba.

Naročito je zbog obilnih i čestih ranih prolećih padavina, zemljište pod kukuruzom vrlo zbijeno pa se ono nije moglo orati ni u područjima gde je i pala neka povoljna kiša za oranje bar strnike.

Dakle mogli su uglavnom da seju proizvođači koji su planirali da seju u monokulturi ili koji su posedovali potrebne mašine i priključke da se prilagode postojećim uslovima setve.

Današnje, jučerašnje, sutrašnje padavine (prema prognozama i do 60mm) zaista su tračak svetlosti u svim ovogodišnjim mukama proizvođača. Oni koji su već uspeli da poseju, radovaće se dobrim uslovima za nicanje. Oni koji nisu posejali, sigurno će imati povoljne uslove za osnovnu obradu zemljišta, predsetvenu pripremu, setvu pa i samo nicanje. Mnogi su bili zbunjeni na početku setve malom količinom padavina, da li da seju ili ne, da li će se predvojiti usevi u nicanju zbog nedovoljno vlage. Uglavnom nije bilo dovoljno vlage u setvenom sloju pa je bilo bolje da seme sačeka kišu u zemljištu. A i da je bilo i malo inicijalne vlage, malo je prošlo vremena od setve do ovih potrebnih količina vlage i sve će to trenutne padavine ’doterati’.

Procena je da je posejano svega 30-40 odsto ozimih strnina. Ono što, međutim, najviše brine, jeste smanjena upotreba mineralnih đubriva. Uglavnom se gleda da se zakine na po kojem kilu đubriva i što je najnepovoljnije upotreba sopstvenog semena (semena s tavana) u setvi. Dakle i ova setva, čak i u višem procentu od ranijih, praćena je smanjenim procentom upotrebe deklarisanog semena.

Znamo već nekoliko godina unazad za česte pojave bolesti, zbog blagih zima (najavljena je da i ova zima bude takva), a prvi faktori koji utiču na otpornost biljaka na bolesti nisu ispunjeni – setva u plodoredu i upotreba deklarisanog semena. Ima čak i useva koji su vrlo rano posejani – od 20. do 25. septembra i oni su zahvaljujući predhodnoj kiši već ranije nikli i sada su u fenofazi 2-3 lista.

Vrlo toplo vreme izazvalo je let vaši i treba obratiti pažnju jer one mogu preneti viroze sa okolnih samoniklih biljaka i zapuštenih polja. Pratiti let vaši i blagovremeno reagovati.

Da li će se po jutru dan poznati? Da li će početak setve po povoljnim prilikama ukazati i na povoljniju godinu, bolju od ove koja je na izmaku? Da li ćemo imati bolje prinose pšenice i bolje cene? Prošle godine je zbog agroekoloških neprilika zasejano 15-20 odsto manje pšenice od planiranih površina pod ovom kulturom. Ova činjenica, kao i prinosi ispod proseka, nije međutim uticalo na cenu pšenice ovogodišnjeg roda i ona nije bila očekivano viša od dosadašnje. Činjenica je da će zbog suše i lošeg roda kukuruza ratari više sejati strna žita ove godine. Da li će se to isplatiti?

Sigurno je da je proizvodnja kukuruza u suvom ratarenju rizična i nesigurna. Ove godine se potvrdila ta činjenica za koju smo i ranije znali. A opet su nas prevarile dve predhodne povoljnije godine za kukuruz. Povećali smo površine pod kukuruzom, posebno one u suvom ratarenju, povećali gustinu setve, a sve ostalo smanjili i nivo mineralne ishrane i unošenje stajnjaka, i dubinu obrade i iskorišćavanje postojećih kapaciteta za navodnjavanje. Kukuruz ne može bez navodnjavanja, žitarice uglavnom mogu. Toplotni udar koji je ove godine pšenici umanjio rod i kvalitet neće se uvek ponoviti, a na isti se jedino može uticati setvom odgovarajuće vrte, sorte, prema tipu zemljišta i nadmorskoj visini, gustinom setve, vremenom setve i adekvatnom mineralnom ishranom.

Saša Stanković, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije, Niš

Foto: Pixabay


reklama