Poziv pčelarima da učestvuju u izradi katastra paše

126

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) je još pre dve godine uspostavio saradnju sa Institutom Biosens iz Novog Sada u cilju izrade pašnog katastra pčelinjih paša i ustanovljavanju površina pod svim vrstama medonosnog bilja u Srbiji.

Kao posledica tog dogovora, kako prenosi sajt SPOS, napravljena je besplatna Android aplikacija koja će omogućiti mapiranje, pre svega srpskih šuma (bagremovih, lipovih, bukovih, hrastovih… i mešovitih), kako bi se katastar pčelinjih paša stavio u probni rad. Pčelari su pozvani još u maju 2018. godine da instaliraju aplikaciju na svojim Android telefonima i prostim fotografisanjem šuma u okolini pomognu dolazak do dragocenih informacija koje će pomoći da se povećaju prinosi na pčelinjacima.

Međutim, od tada pa do sredine 2019. samo je 9 pčelara poslalo ukupno 18 fotografija, iako je čak 260 pčelara instaliralo aplikaciju na svojim telefonima, navode iz SPOS-a.

Predsednik SPOS-a razgovarao je nedavno ponovo sa prof. Vladimirom Crnojevićem kako bi se dogovorili dalji konkretni koraci. Na sastanku je zaključeno da se ne sme odustati od projekta iako su se pčelari slabo odazvali pozivu, te da se pčelari ponovo zamole da nastave sa svojom aktivnošću na ovom planu, jer im od toga direktno zavise prinosi.

Naime, kada se ovaj posao završi, moći će da izaberu najbolja mesta za svoje pčelinjake, koja pokrivaju najveću moguću površinu pod medonosnim biljem.

Svrha aplikacije je za sada isključivo mapiranje srpskih šuma (bagremovih, lipovih, bukovih, hrastovih i mešovitih), kako bi se katastar pčelinjih paša stavio u probni rad.

Pčelari sada imaju samo jedan zadatak, da masovno odu u bagremove, lipove i druge šume. U šume se može otići u bilo koje doba godine, pa i zimi, važno je započeti satelitsko praćenje te šume tokom cele godine, kako bi prepoznavanje bilo što preciznije. Posle toga trebalo bi da naprave fotografiju jednog stabla, i to je sve. Sistem radi bez veze sa internetom. Kada pčelar dođe u wifi područje bežičnog interneta, sistem sam šalje fotografiju u centar Biosensa, i kompjuteri počnu da upoređuju satelitske snimke i utvrđuju specifičnosti konkretne šume.

Kada veliki broj takvih fotografija stigne, sistem će u potpunosti ovladati prepoznavanjem šumskih površina pod određenim drvnim vrstama, te će se tačno znati gde se nalaze bagremove šume, čak i tamo gde fizički nisu dostupne po dubini. To je osnovni preduslov da bude pokrenut probni rad katastra pčelinjih paša, ako sve bude išlo po planu.

Ako pčelari naprave nekoliko hiljada fotografija tokom zime, Biosens bi mogao do maja da osposobi sistem za probni rad, a ako to bude urađeno i pokaže se uspešnim, ostaje da se do kraja 2021. godine animira država da prilagodi odgovarajući Pravilnik i primeni novi katastar pčelinjih paša, zaključuju iz SPOS-a.

Aplikacija preuzmite OVDE.

Foto: Pixabay


reklama