Pod uticajem prolećnih i letnjih kiša, zemljište u vinogradu se sabija, na površini se formira pokorica, a već sa prvim toplim danima počinju da se javljaju korovske biljke.
Korovske biljke i zemljišna pokorica doprinose smanjenju zemljišne vlage, a kod nekih oblika gajenja loze javlja se zasenjivanje lišća i grozdova i hlađenje zemljišta koje stvaraju korovi. Klasični postupak otklanjanja ovih pojava je plitka obrada ili prašenje vinograda.
Kako je osnovni cilj prašenja uništavanje pokorice, koja se formira posle svake jače kiše i uništavanje korovskih biljaka čije je pojavljivanje takođe uslovljeno kišom, veoma je teško predvideti broj prašenja u toku jednog vegetacionog perioda. Jasno je da će u sušnim rejonima, u kojima je čuvanje vode u zemljištu veoma važno, broj prašenja biti veći. Na zemljištima koja zbog svoje fizičke strukture jače i brže stvaraju pokoricu i na jako zakorovljenim zemljištima, takođe je potreban veći broj prašenja. U semiaridnim rejonima, kao što su naši, prisutnost korovskih biljaka se ne može tolerisati.
Kao neko pravilo po kojem bi se određivao broj prašenja moglo bi se navesti: vinograd prašiti posle svake jače kiše u cilju razbijanja pokorice i uvek kad su u vinogradu jače pojave korovskih biljaka. Broj prašenja u jednom vegetacionom periodu se kreće od 3 do 12, u zavisnosti od meteoroloških uslova, đubrenja i potencijala zakorovljenosti.
Prašenjem se obrađuje sloj zemljišta dubine od 5 do 10 cm. Izvodi se kultivatorima, tanjiračama i rotacionim drobilicama – u širokorednim zasadima, a zaprežnim plugovima, prašačima, i ručnim okopavanjem u uskorednim zasadima. Korov koji se pojavi u samom redu i koji se otud ne može otkloniti na drugi način, uklanja se ručno. Kako se prašenjem rastresa jedan sloj zemljišta i dolazi do njegovog jačeg hlađenja, to prašenje u nekim fenofazama može za lozu biti štetno. Ovde se u prvom redu misli na prašenje za vreme cvetanja.
Svakim prašenjem se uništava jedan deo korenovog sistema. Izvršeno u vreme cvetanja, prašenje doprinosi hlađenju zemljišta, čime se umanjuje funkcionisanje korena, a sve to skupa može pogoršati uslove za oplodnju cvetova. Ovo posebno dolazi do izražaja u prohladnim godinama. Prašenja takođe mogu štetno uticati na lozu ako se izvode pri visokim dnevnim temperaturama. U časovima letnjih žega, posebno ako se prašenje obavlja mehanizovano, veliki broj čestica suve zemlje „leti“ i povređuje kutikulu na nežnim delovima stabla, lišća, a posebno bobica. Na ovako povređenim mestima dolazi do pojave ožegotina.
Izvor: Zdrava Srbija
