Intenzivna proizvodnja jagoda, bilo da se radi na otvorenom polju ili u plasteničkoj proizvodnji, zahteva adekvatan način prihrane.
Agrohemijska analiza zemljišta je prva mera da se utvrdi sadržaj hranjivih materija u samom zemljištu pre same sadnje, a kasnije se pristupa prihrani po fenofazama.
Korenov sistem jagode se u intenzivnoj proizvodnji razvija u relativno plitkom sloju zemljišta i da bih sama biljka bolje usvajala hranjive materije neophodno je voditi računa i o temperaturi zemljišta i temperaturi vazduha prilikom prihrane. Takođe svaka sorta jagoda ima svoje specifičnosti u pogledu porteba za makro ili mikro elementima.
Prihrana jagoda po fenofazama je najbolji način da se dođe do oprimalnog prinosa. Pre sadnje unosi se odnos hraniva makroelemenata azota, fosfora i kalijuma u odnosu 5:20:30. Posle sadnje, da bih se korenov sistem što bolje prihvatio i razvio, neophodno je uneti formulacijui sa približnim sadržajem azota i kalijuma dok bi sadržaj fosfora trebalo da bude na maksimumu.
Sledeća fenfaza je intenzivan porast nadzemnog dela, tj. zelene mase i tada je biljci neophodan azot. U fenofazi diferencije cvetova unosimo podjednak sadržaj azota, fosfora i kalijuma. Kada je cvetanje završeno i došlo je do formiranja plodova, tada se akcenat ponovo daje azotu kako bi sami plodovi imali adekatnu krupnoću, tj. planiranu količinu prinosa po jedinici površine. Pred početak berbe odnos makro elemenata trebalo bi da bude 9:12:36.
Kada krene intenzivna berba i sve do kraja berbe odnos hraniva trebalo bi da bude jedna trećina azota, dve trećine kalijuma dok sadržaj fosfora treba svesti na najmanju moguću meru.
Izvor: dipl. inž. Milan Petrović, PSSS Kruševac
Foto: Envato