Osnovni uslov za zdrav i dug život ptica, kao i njihovo razmnožavanje u veštačkim uslovima je zdrava i pravilna ishrana. To podrazumeva dovoljne količine (u kvantitativnom, i kvalitativnom smislu) svih neophodnih elemenata: hranljivih materija, vitamina, minerala, oligoelemenata i vode. Samo takva ishrana se može nazvati uravnoteženom i kompletnom. Nedostatak bilo čega od navedenog može imati posledice po zdravlje i život ptica, ali i na moć reprodukcije.
Malim tvrdokljunim pticama osnovna hrana je seme, međutim, ono koje mogu da im ponude njihovi vlasnici ne zadovoljava sve njihove potrebe. Čak i u prirodi, ove ptice dopunjuju ishranu voćem, zeljastim delovima biljaka, crvima i insektima. Isto tako, u zatočeništvu semensku hranu treba dopuniti, kako bi se postigla ravnoteža.
Papagaji treba da unose vodu, proteine, ugljene hidrate, vitamine, masti i minerale. Najvažnija hrana za njih je zrnevlje (proso, svetlo seme, oljušteni ovas, suncokret, seme konoplje, kukuruz, pirinač…), koja predstavlja izvor ugljenih hidrata i energije. Osim toga, papagaji jedu meku hranu, voće, povrće i zeleniš. Sam odnos elemenata zavisi prvenstveno od veličine papagaja. Zrnasta smeša treba da se sastoji od sledećih žitarica:
- Mali papagaji: 60 – 70% proso, 20% oljušteni ovas, 10% svetlo seme, uz dodatak sitnog kukuruza i muhara.
- Srednji papagaji: 20-30% proso, 50% šareni suncokret, svetlo seme 10%, oljušteni ovas i konopljino seme po 5%, uz dodatak kukuruza i muhara.
- Veliki papagaji: 60-70% šareni suncokret, oljušteni ovas 20%, kukuruz ili pirinač 10%, konopljino seme 10%. Mogu se dodati i lešnici, orasi ili kikiriki.
Meku hranu, kao osnovni izvor proteina, čine tvrdo kuvana kokošija jaja, mladi sir, pšenične kaše, keks u mleku, razne bube, pužići i gusenice. Ova vrsta hrane se daje dva puta nedeljno.
Zelenu hranu čine voće (jabuke, kruške, trešnje, jagode, borovnice..), trave (maslačak, mišjakinja), sveže grančice i pupoljci od vrbe i voćaka, klipovi mladog kukuruza, proklijalo seme i drugo. Vitamine papagaji dobijaju iz šargarepe, kupusa, spanaća i zelene salate. Ukoliko ptice ne žele da jedu povrće, vitamini se mogu naći u prodaji i u vidu granula ili kapi. Treba naglasiti da je proklijalo seme izuzetno bitno u periodu parenja, pa je obavezno i za ptice u odgajivačnici, i za ptice – kućne ljubimce.
Mineralne materije se nalaze u sipinoj kosti, pesku, kuvanim tucanim ljuskama jajeta i opet – veštačkim preparatima.
Voda uvek mora biti čista, sveža i lako dostupna.
Papagaji su veoma društvena bića, i traže kontakt sa svojim odgajivačima, mnogo više nego druge ptice. Zato papagajima treba svakodnevno posvećivati pažnju, poželjno svakog dana u isto vreme, promeniti im hranu i vodu, očistiti kavez i „porazgovarati“ sa njima.
Često se čuje u komentarima ljubitelja i odgajivača ptica da neka ptica neće da jede pojedine vrste semenja. Postoje samo tri opravdana razloga za tu pojavu: da to seme ne spada u prirodnu ishranu te vrste, da je preveliko za nju ili da je ljuska suviše tvrde. Druge razloge ne treba tolerisati, već treba pticu privikavati da jede datu hranu. Problem prevelikog semenja i onog sa tvrdom ljuskom je lako rešiv – semenku razbijte ili sameljite. Ptice se najlakše uče da jedu novu hranu po sistemu ugledanja – u društvu drugih ptica koje nisu probirači. Ako ovaj metod ne uspe, onda se pribegava prisili – ptica se izoluje u odvojen kavez i nema izbora nego da jede ono što joj se da.
Male tajne dobrih odgajivača:
- Bobice „vatrenog grma“ (Pyracantha coccinea) su od izuzetnog značaja za zdravlje i vitalnost papagaja poreklom iz Azije i Australije.
- Voće treba da čini bar 10% dnevne ishrane. Sa bananama i jagodama oprezno – ove voćne vrste su lako podložne kvarenju, pa dajte papagajima male količine, i kada pojede koliko želi, ostatak uklonite. Šljive i nektarine nisu poželjne, jer mogu izazvati dijareju.
Iako vam se čini da se vašem papagaju dopadaju – izostavite biskvite i industrijske slatkiše iz ishrane, prepuni su konzervansa i drugih sastojaka štetnih za male ptice.- Tvrdo kuvano jaje pomešano sa bebi kašicom je odlična meka hrana za papagaje i njihove mladunce.
- U kućnim uslovima u običnoj limenoj kantici možete odgajiti brašnene crve ili voštane moljce, i tako dati pravu poslasticu svojim pticama. Brašnene crve možete naći u svakom golubarniku, a voštane u svakom pčelinjaku.
- Iako su vitamini načelno dobri, davanje velikih količina (a to posebno važi za kupovne vitamine) može dovesti do hipervitaminoze i ozbiljnih poremećaja u zdravlju vaše ptice. Opravdani razlozi za upotrebu sintetskih vitamina su slučajevi kada se ptice leče antibioticima širokog spektra delovanja, u periodu oporavka posle bolesti ili nekih drugih stanja iscrpljenosti (dugog transporta npr.), u zimskim mesecima (u nedostatku zeleniša) i sl.
- Mladuncima u gnezdu je neophodno dodati AD3 kompleks.
- Pticama sa crvenim perjem treba pojačati hranu bogatu karotinom.
- Pticama nipošto ne treba dati prehladnu vodu. Umerena temperatura je uvek najbolja.
Foto: Pixabay
Izvor: Papagaji Srbija