Pravilna primena pesticida kao osnov uspešne zaštite bilja

217

Štete na gajenim biljkama prouzrokuju insekti, grinje, nematode, puževi, glodari, neke vrste ptica kao i prouzrokovači bolesti – gljive, bakterije, virusi, fitoplazme. Za njihovo suzbijanje koriste se pesticidi samo kad populacija štetnih organizama dostigne ekonomski prag štetnosti.

Pesticidi predstavljaju određeni rizik za ljude i životnu sredinu i zbog toga je cilj da se taj rizik smanji na najmanju moguću meru zarad dobijanja zdravstveno bezbedne hrane.

Savremenu poljoprivrednu proizvodnju prati pojava velikog broja prouzrokovača bolesti i štetočina, koji u značajnoj meri utiču na smanjenje prinosa i kvaliteta gajenih biljaka. Hemijske mere suzbijanja primenom pesticida, često su jedini mogući način njihovog suzbijanja. Međutim, primena pesticida u velikoj meri opterećuje troškovima poljoprivrednu proizvodnju i dodatno zagađuje životnu sredinu. Vrlo često se dešava da i pored njihove višekratne primene izostane efekat, odnosno, da se ne postigne odgovarajuća zaštita. Najčešći razlozi za to su neadekvatno vreme prskanja i neodgovarajući izbor preparata.

Pravilna primena pesticida između ostalog podrazumeva:

– PRAĆENJE I PROGNOZU ŠTETNIH ORGANIZAMA
– PRAVILNO KORIŠĆENJE PESTICIDA
– PRAVILNO RUKOVANJE PESTICIDIMA

Prognoza u zaštiti bilja ima za cilj da smanji i racionalizuje korišćenje pesticida i doprinese očuvanju zdravlja ljudi i životne sredine, određivanjem optimalnih rokova zaštite.

Savremene metode prognoze, uz pomoć automatskih meteoroloških stanica sa odgovarajućim softverima, zasnivaju se na poznavanju biologije, odnosno, ciklusa razvoja štetnih organizama, na praćenju meteoroloških faktora koji utiču na njihovu pojavu i razvoj i praćenju razvoja same biljke.

Poznato je da na pojavu i razvoj bolesti u velikoj meri utiču meteorološki faktori (temperatura, vlažnost vazduha, količina padavina i dr.). Pored toga, za pojavu bolesti značajno je poznavanje i praćenje fenoloških faza kroz koje biljka prolazi tokom vegetacije, posebno „kritičnih faza“ tokom kojih je biljka najosetljivija na napad parazita. Pored navedenih, i mnogi drugi faktori (izvori i količina inokuluma, tolerantnost biljke, primenjena agrotehnika) utiču na pojavu i širenje štetnog organizma.

Praćenjem i poznavanjem svih ovih faktora, kao i primenom odgovarajućih prognostičkih modela, moguće je predvideti pojavu patogena na određenom lokalitetu i signalizirati optimalno vreme primene pesticida, odnosno, blagovremeno obaveštavanje proizvođača o sprovođenju ove mere (momenat tretiranja, izbor preparata i potrebna doza) i na taj način poljoprivredni proizvođači mogu uštedeti na vremenu, smanjiti gubitke u proizvodnji i povećati prinos i kvalitet svojih proizvoda.

Pravilno korišćenje pesticida znači upotrebu u skladu sa uputstvom za upotrebu i navodima na etiketi, uključujući pripremu propisane koncentracije, poštovanje načela dobre poljoprivredne prakse, integralne zaštite bilja, karence, kao i zaštitu okoline i neciljanih organizama.

Pre svake primene pesticida obavezno treba pročitati i proučiti dobijena uputstva, kojih se treba strogo pridržavati. U uputstvima su tačno navedene:

– doza – količina preparata ili aktivne materije u kilogramima ili litrima po jedinici površine
– koncentracija – količina preparata izražena u %

Da bismo tačno odmerili količinu sredstava za zaštitu bilja koja mora doći na jedinicu površine, trebalo bi koristiti merne instrumente:

– za određivanje tečnih sredstava za zaštitu bilja upotrebljavaju se male menzure, kapaljke, plastični špricevi ili dr.
– za odmeravanje sredstava za zaštitu bilja u čvrstom obliku upotrebljavaju se vage

Sredstva treba tačno odmeriti prema uputstvu, a nikako se ne sme odmeravati od „oka“. Vrlo je važno napraviti tačnu koncentraciju, jer samo tako postižemo željeni rezultat prilikom tretiranja.

Prilikom pripreme sredstva potrebno je voditi računa o potrošnji vode. Opšte pravilo je da je najveća moguća količina vode po hektaru ona koju biljka može da zadrži na listovima, a da ne dođe do kapanja sa listova na zemljište. Potrošnju vode po hektaru trebalo bi prilagoditi visini (zapremini) kulture koju prskamo i uređaja kojim izvodimo prskanje. U zaštiti ratarskih useva treba koristiti od 200 do 600 litara tečnosti po hektaru, u voćarstvu 1000 – 1500 l/ha, a u vinogradarstvu 1000 l/ha.

U praksi se često nameće potreba za istovremenim suzbijanjem prouzrokovača bolesti i štetočina, te je potrebno kombinovati dva-tri preparata. Ovakva tretiranja predstavljaju uštedu u radnoj snazi i materijalnim sredstvima. Kompatibilnost je pojava kad se dva ili više preparata mogu međusobno mešati radi istovremene primene, a da se ne ispolje nikakve negativne posledice na biljkama. Međutim, kod nekih preparata prilikom istovremenog mešanja dolazi do hemijske reakcije koja smanjuje njihovu efikasnost ili dovodi do drugih neželjenih posledica (pojava fitotoksičnosti i dr.). Ova pojava se naziva inkopatibilnost. Većina pesticida se ne može mešati sa pesticidima alkalne (bazne) reakcije, kao što je bordovska čorba. Pre bilo kakvog kombinovanja sredstava, dobro proučiti uputstvo za primenu. Kad je potrebno mešati dva sredstva ili više njih, a u uputstvu nema podataka o mešanju potrebno je pridržavati se pravila:

Uvek treba mešati istovrsne formulacije – na primer – WP + WP

Kod pripreme rastvora za prskanje sa dva ili više sredstava različitih oblika formulacije, bitan je redosled dodavanja u vodu uređaja za aplikaciju. Pre pripreme rastvora za prskanje, može se napraviti mala proba mogućnosti mešanja (kompatibilnosti) u flaši od 0,5 – 1 litra. Ako u flaši ne dođe do koagulacije ili do brzog taloženja (sedimentacije) onda se sredstva mogu mešati. Sredstvo koje izaziva koagulaciju ili naglo taloženje obavezno prskati posebno, a ne u mešavini (tank-miksu).

Osnovno pravilo: Sredstvo NIKADA ne mešati jedno s drugim, već isključivo u rezervoar uređaja za aplikaciju koji je napunjen do polovine čistom vodom.

Primenjivati pesticide rano ujutru po lepom vremenu ili popodne, a pri tome voditi računa o jačini i smeru vetra. Pesticide treba primenjivati niz vetar. Ako se primenjuju po jakom vetru, vetar može da ih raznese i mogu da oštete druge kulture.

Izbegavati prskanje sredstvima na temperaturi višoj od 30 stepeni. Ako se pesticidi primenjuju neposredno pre kiše, mogu se lako isprati i ne mogu dati očekivani efekat. Ako se pesticidi primenjuju za vreme rose, može doći do promene koncentracije rastvora, odnosno, razrediće se sredstvo.

Neke štetočine, ali i uzročnici bolesti i korovi, mogu postati rezistentni (otporni) na pojedine pesticide ili cele grupe tih sredstava, što se ispoljava gubitkom delotvornosti jednog sredstva. Pojava rezistentnosti može se usporiti, katkada i sprečiti, izbegavanjem svake preterane primene pesticida. Važno je što češće menjati grupu upotrebljavanih sredstava, te uvek imati na umu da je svako suvišno tretiranje ne samo finansijski trošak, već otrovno i opasno kako za organizam tako i za okolinu.

Kod primene pesticida neophodno je ispoštovati karencu, koja označava najkraći period vremena koje mora proći od poslednje primene pesticida pa do berbe ili žetve. Karence postoje za svaki preparat koji se koristi u zaštiti bilja i one su navedene u uputstvima za njihovu upotrebu.

Kod pripreme i nanošenja sredstva u slučaju neodgovarajuće zaštite može doći do trovanja pesticidima. Rastvori pesticida mogu proći kroz kožu, disajne puteve (udisanje pare pesticida) ili probavni trakt (konzumiranje). Trovanja nisu samo akutne prirode (jednokratan unos velike količine, neposredan dodir s kožom), nego se mogu pojaviti i zbog dugotrajnog i ponavljajućeg nanošenja manjih količina, koje u primeru jednokratnog unosa ne pokazuju posledice (hronična trovanja). Dodir s kožom predstavlja najčešći oblik trovanja pesticidima. Do prodiranja pesticida kroz kožu dolazi mnogo brže, ako su ruke, dlanovi, noge i lice nezaštićeni. Visoke temperature i znojenje ubrzavaju prodiranje pesticida kroz kožu.

Nepravilna primena sredstava za zaštitu bilja može:

– Negativno uticati na zdravlje osobe koja primenjuje sredstva, ali i na ljude i životinje koji se nalaze u neposrednoj blizini
– Negativno uticati na biološku raznolikost
– Uticati na prekomerne ostatke (rezidue) pesticida na proizvodu
– Uticati na zagađenje voda i okoline

Izvor: Gordana Cvetković, mast. inž. zaštite bilja, Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije

Foto: Pixabay


reklama