Tokom sadnje oraha morate se pridržavati određenih pravila kako bi voćka dugo davala rod.
Pre sadnje od izuzetno velikog značaja je pregledati sadnicu i utvrditi u kakvom je stanju, da li postoje oštećenja na samoj sadnici i na korenovom sistemu.
Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na korenov sistem – da li postoje povrede od mraza ili isušivanja, da li ima jačih mehaničkih povreda i polomljenih žila. Što se tiče povreda od mraza, one mogu lako da se utvrde pošto se na preseku urađenim oštrim nožem primećuje tamnija boja, dok se povrede od isušivanja mogu utvrditi i odoka i po preseku.
Neposredno pred sadnju potrebno je polomljene i suviše oštećene žile odstraniti, a zdrave pravilno i ravnomerno skratiti. Glavna žila se, u zavisnosti od razvijenosti, skraćuje na 20-30 cm. Isto tako iseći i žile koje rastu nepravilno (koje se prepliću ili ukrštaju sa drugim žilama). Vrlo je bitno da se ovaj postupak uradi oštrim makazama ili nožem koji ne nagnječuju žile, a pritom se mora nastojati da se presekom ne stvara velika rana. Preseci moraju biti pravi, a ne kosi zato što su preseci pod pravim uglom najmanji i rane najbolje zarastaju.
Posle skraćivanja, koren sadnice se potapa u 2% rastvor plavog kamena radi dezinfekcije preseka, a zatim u kašu napravljenu od jednog dela sveže goveđe balege i dva dela gline (kako bi se sprečila svaka svenulost žilica i poboljšali uslovi obrazovanja kalusa). U ovoj kaši žile ostaju oko 24 časa. U poslednje vreme preporučuje se potapanje žila neposredno pred sađenje u fitohormonalne rastvore kao što su indol sirćetna, indol buterna i fenil sirćetna kiselina, zato što ovi hormoni deluju stimulativno na koren, ubrzavaju obrazovanje kalusa na presecima i omogućuju bolje primanje i razvitak voćaka.
Pošto je zemljište pravilno pripremljeno (rigolovano, dobro nađubreno), trebalo bi ga nešto ranije pre sadnje izravnati i po potrebi istanjirati. Na rigolovanom zemljištu jamići se kopaju neposredno pred sadnju. Dubina i veličina jamića zavisi od razvijenosti korenovog sistema sadnice.
Prilikom same sadnje veoma je bitno da se odredi dubina na kojoj će se sadnica saditi. Mora se strogo izbegavati suviše duboko ili suviše plitko sađenje. Ukoliko se sadnica posadi suviše duboko, njen prijem je slabiji i teži, voćke se sporije razvijaju, rodnost je nezadovoljavajuća pa i im je i životni vek kraći. S druge strane, pri suviše plitkoj sadnji, voćke su izložene suši, koren će biti plitak što dovodi do slabijeg razvijanja voćaka, a i prilikom obrade mnoge žile se povređuju što dovodi do zaostajanja u porastu. Zbog toga se po jednom uopšte usvojenom pravilu sadnice sade na istoj dubini na kojoj su rasle u rastilu. To je dubina regulisana samom prirodom voćaka i ona im najbolje odgovara. Trebalo bi imati u vidu da se i zemlja redovno slegne i tako koren dođe na veću dubinu nego što je bio na početku. To znači da je preporuka da se sadnja može obaviti za koji santimetar pliće nego što su sadnice ranije rasle.
Za orijentaciju na koju dubinu sadnice voćaka treba da se sade služi korenov vrat sadnice. Pošto se dubina sadnje pravilno odredi (što se postiže upotrebom za to napravljene daske), ukoliko je jama nešto dublja ubacuje se sloj trošne i plodne zemlje, a zatim jedan radnik pridržava sadnicu dok drugi pravilno raspoređuje korenove žile, nanosi sitnu zemlju i pokriva njome žile sadnice. Kad se nabaci dovoljno zemlje tako da se žile pokriju, polako se stresa sadnica kako bi zemlja zapala između žila, a zatim se zemlja sa strane počne polako gaziti, počev od periferije jamića prema centru. Ako se ovo ne izvodi pažljivo, može doći do kidanja sitnih žilica. Gaženje treba obaviti 2-3 puta.
Kad smo pokrili korenove žile onda u jame možemo uneti 15-20 kg pregorelog stajnjaka ili bilo kog drugog organskog đubriva (treset, kompost ili organski otpaci iz industrije). Prilikom sadnje se mogu dodati i mineralna đubriva: 5-10 grama azota, 2-5 grama fosfora i 8-12 grama kalijuma. Posebno se mora voditi računa da organsko i mineralno đubrivo ne dođu u direktan kontakt sa korenovim sistemom jer može doći do oštećenja. Posle đubriva se baca još jedan sloj trošne zemlje i onda se vrši dobro gaženje, a zatim zalivanje.
Izvor: dipl. ing. voćarstva Suzana Jerkić, vocarstvo.rs
Foto: Pixabay
