Lucerka i crvena detelina su dve najznačajnije višegodišnje krmne leguminoze, kako u svetu, tako i kod nas. Da bi se zadovoljio kvalitet krme i ostvario visok prinos, potrebno je pravovremeno primeniti sve neophodne agrotehničke mere.
Ono što je kritično i na šta bi trebalo posebno obratiti pažnju jeste: mesto u plodoredu, izbor zemljišta i parcele, osnovna obrada i predsetvena priprema, vreme setve, dubina setve, količina semena, izbor sorte, nega useva kao i iskorišćavanje lucerišta i deteliništa.
Nasuprot lucerki koja je otporna na sušu, crvena detelina bolje podnosi kisela zemljišta. Setvom u optimalnom roku sa adekvatnom količinom semena, režimom kosidbe i pravovremenom negom obezbeđuje se uspešno zasnivanje obe krmne leguminoze, kao i zadovoljavajući prinos suve materije. Što se tiče kvaliteta, on zavisi pre svega od faze razvoja, visine otkosa i uslova spoljne sredine.
Lucerka u odnosu na crvenu detelinu zadržava hranljivu vrednost sve do punog cvetanja, pa je zato pogodnija za spravljanje sena. S druge strane, crvena detelina u odnosu na lucerku u fazi početka cvetanja ima veću svarljivost suve materije i manji sadržaj deterdžentsih vlakana i lignina, a zahvaljujući prisustvu enzima polifenol-oksidaze, bolje se silira od lucerke.
Značaj lucerke i crvene deteline
Lucerka ja najznačajnija višegodišnja krmna leguminoza zbog visokog prinosa i kvaliteta krme. Pri intenzivnoj agrotehnici prinos zelene krme iznosi 60 – 80 t/ha, a sena preko 20 t/ha. Crvena detelina je uz lucerku najvažnija višegodišnja krmna leguminoza, koja se odlikuje visokim prinosom zelene mase. Gaji se kao čist usev, a zahvaljujući visokom indeksu kompeticije (težnja dve jedinke da zadovolje potrebe za hranivom), koristi se i za spravljanje travno–leguminoznih smeša.
Plodored
Lucerka je višegodišnja biljka koju iskorišćavamo 5 – 7 godina, a crvenu detelinu 2 – 3 godine, te bi zato trebalo voditi računa pri smeni useva u plodoredu. Pogodni predusevi su: kukuruz, krompir, suncokret, kupusnjače, strna žita, a ove leguminose su dobre predkulture za većinu ratarskih kultura, naročito okopavina. Što se tiče gajenja u monokulturi, kao i vraćanje na isto mesto, ili ponavljanje na istu parcelu, lucerka i crvena detelina ne podnose takvu situaciju, a i zemljište se jako iscrpljuje i isušuje, a istovremeno je usev izložen jačem napadu bolesti i štetočina što se odražava u smanjenju prinosa. Ono, na šta bi posebno trebalo obratiti pažnju prilikom zasnivanja ovih kultura, jeste primena preparata koji su primenjeni u predusevu, a koji se mogu nepovoljno odraziti na razvoj obe krmne leguminoze (herbicidi na bazi triazina), pa se najčešće seju posle strnina. Takođe, posle obe ove leguminoze nije preporučljivo gajiti šećernu repu, krompir, šargarepu, crni luk, odnosno sve biljne vrste osetljive na vilinu kosicu.
Na kom zemljištu zasnovati lucerku ili crvenu detelinu?
Da bi ove leguminoze pokazale svoju punu moć, potrebno je odabrati parcelu čije je zemljište duboko, rastresito, plodno i sa povoljnim vodno vazdušnim režimom. Na ovakvom zemljištu, lucerka razvija dubok i razgranat korenov sistem što joj omogućuje bolje snabdevanje vodom i hranivima za maksimalnu produktivnost i dugotrajnost. Lucerka zahteva srednje teška zemljišta neutralne reakcije, tipa černozem, livadska crnica, gajnjača, aluvijum, meliorisane i kultivisane ritske crnice. Jako je osetljiva i ne podnosi kisela zemljišta poput zemljišta sa malim sadržajem kalcijuma, kao što su pseudoglej, opodžoljena gajnjača i slično. Na zemljištu tipa pseudoglej, lucerka može uspevati samo ukoliko se izvrši melioracija zemljišta unošenjem dosta kalcijuma, organskog i mineralnog đubriva, kao i regulisanje vlažnosti i intenzivnom obradom. Za luceku je podesna pH vrednost koja se kreće od 6,6 – 7,5. Nasuprot lucerki, crvena detelina bolje podnosi kisela zemljišta, lošije strukture u nizijama i u brdsko-planinskom području. Optimalna kiselost za crvenu detelinu se kreće od 6-7.
Obrada zemljišta
Dubina obrade zavisi od klimatskih uslova i tipa zemljišta. Dubokom osnovnom obradom stvara se rastresit oranični sloj što omogućuje sakupljanje vode, dobar razvoj korenovog sistema, intenzivniji rad mikroflore i veću aktivnost kvržičnih bakterija. Obavezno se primenjuje duboka osnovna obrada zemljišta na 30 – 40 cm. Osnovnu obradu trebalo bi izvršiti po mogućnosti odmah posle skidanja preduseva, jer ranija obrada omogućava da se zemljište prirodno slegne.
Ako se lucerka seje u leto, a predusev su žitarice, prvo se pristupa tanjiranju na 10 – 12 cm, a zatim vrši oranje na dubinu oko 30 cm ili u kombinaciji sa podrivanjem, što bi sve trebalo uraditi što pre ili bar 15 dana pre setve. Posle oranja zatvoriti brazde i u povoljnom momentu, pri povoljnoj vlažnosti zemljišta, izvršiti predsetvenu pripremu.
Za setvu u proleće trebalo bi izvršiti tanjiranje kako bi se žetveni ostaci predkulture usitnili i uneli u zemljište, pri čemu oranje treba izvršiti na 25 cm, a zatim jesenje oranje na dubinu 30 – 40 cm. Poželjno je da se posle jesenje osnovne obrade zatvore brazde i poravna zemljište. Ukoliko se ispoštuju ova osnovna pravila, prolećna predsetvena priprema će biti znatno olakšana, a zemljište se veoma lako može obraditi i postićiće se mrvičasta struktura.
S obzirom na to da lucerka i crvena detelina imaju veoma sitno seme, imaju izražen zahtev za kvalitetnu predsetvenu pripremu. Posebno je važno da površinski sloj zemljišta do 5 cm bude zbijen, čime će se omogućiti unošenje semena na određenu dubinu.
Đubrenje
Da bi se razvile veoma mlade biljke lucerke, potrebno je obezbediti dovoljno hraniva na raspolaganju. Đubrenje fosforom i kalijumom trebalo bi izvršiti na osnovu agrohemijske analize zemljišta, imajući u vidu koliko godina ostaje na jednoj parceli. Na zemljištima srednje obezbeđenosti u hranivima, preporučuje se da količina u zasnivanju lucerišta bude 180 kg – 200 kg fosfora, a kalijuma 100 kg – 140 kg po hektaru.
Stajnjak je poželjno uneti jer popravlja fizičko-hemijska i mikrobiološka svojstva, a njegov efekat se ispoljava tokom svih godina iskorišćavanja. Takođe, poželjno je da se unese pod predusev sa osnovnom obradom 30 – 50 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Za optimalni razvoj crvene deteline, potrebno je agrohemijskom analizom zemljišta tačno postaviti količinu i odnos hranljivih elemenata, koji pored makro, podrazumevaju i mikroelemente.
Mineralna đubriva se primenjuju pri osnovnoj i predsetvenoj obradi zemljišta u zavisnosti od obezbeđenosti. Osnovno đubrenje se vrši sa osnovnom obradom pri čemu se unosi 2/3, odnosno celokupna količina fosfora i kalijuma, a ostatak sa predsetvenom pripremom.
Izvor: dipl. inž. Gordana Rehak, PSSS Šabac
Foto: Free Images, Pixabay
