Od pametnih prskalica do veštačke inteligencije – kako savremene tehnologije menjaju način proizvodnje hrane i čuvaju životnu sredinu?
Hemijska zaštita bilja sve je češće predmet javnih i političkih rasprava. Ipak, ne sme se izgubiti iz vida činjenica da bez zaštite useva više nije moguće obezbediti sigurnu proizvodnju hrane. Posebno su godine sa dosta padavina pokazale da gljivične bolesti, poput plamenjače, mogu izazvati značajne gubitke prinosa. U takvim složenim uslovima, tehnologija primene pesticida ima ključnu ulogu. Osnovni cilj je da se koristi sve manji broj pesticida, ali preciznije, efikasnije i uz manji uticaj na životnu sredinu.
Mnogi poljoprivrednici se danas pitaju da li se ulaganje u novu prskalicu uopšte isplati. Međutim, sa rastom svetske populacije i stalnim smanjenjem obradivih površina, jasno je da je intenzivnija proizvodnja na postojećem zemljištu jedini logičan put ka očuvanju prehrambene sigurnosti. Ključno pitanje je gde pronaći ravnotežu između visokih prinosa i očuvanja životne sredine i održivosti.
Poljoprivrednici se suočavaju sa velikim izazovima koje nameću politike poput Zelenog dogovora i strategije „Od njive do trpeze“. To podrazumeva smanjenje upotrebe pesticida uz očuvanje njihove efikasnosti i stabilnih prinosa. U tom kontekstu, sve veći značaj dobijaju tehnologije poput okopavanja, trakaste i tačkaste primene, kao i veštačke inteligencije. Savremena poljoprivreda već je izuzetno precizna, ali sada ulazi u fazu još veće tačnosti zahvaljujući naprednim tehnološkim rešenjima.
Kombinacija mehaničkog suzbijanja korova i trakaste primene pesticida već se primenjuje u praksi. Sledeći korak, sa ogromnim potencijalom za uštedu sredstava, jeste tačkasta (spot) primena. Razvoj preciznih prognoznih modela, povezanih sa senzorima, mapama primene, softverom i veštačkom inteligencijom, dodatno unapređuje održivost poljoprivrede. Takođe, moderni sistemi omogućavaju širu upotrebu prskalica, uključujući i primenu tečnih đubriva, što poljoprivrednicima daje nove opcije pri investiranju u opremu.
Proizvođači opreme proširuju ponudu prednjim rezervoarima, većim kapacitetima i samohodnim prskalicama, pokrivajući gotovo sve potrebe korisnika. Ipak, pored veličine mašina, od presudnog značaja je i logistika punjenja – od digitalnog označavanja pesticida, koje se očekuje uskoro, do zatvorenih sistema za transfer (CTS) i savremene tehnologije dizni.
CTS sistemi dobijaju na značaju jer povećavaju bezbednost rukovaoca i preciznost doziranja. Zajednički cilj svih ovih rešenja jeste optimalno prilagođavanje opreme specifičnim uslovima gazdinstva. Jednostavno povećanje brzine rada retko je pravo rešenje.
Politički zahtevi za smanjenje upotrebe pesticida značajno su ubrzali razvoj novih tehnologija. Okopavanje, kao već dokazano rešenje, dodatno je unapređeno primenom kamera i prilagodljivih ramova, što omogućava veću preciznost. U kulturama poput šećerne repe, kukuruza i krompira, ovi sistemi mogu značajno smanjiti upotrebu pesticida.
Trakasta primena postala je jednostavnija zahvaljujući novim diznama i sistemima upravljanja, ali zahteva pažljivo planiranje. Različiti uslovi na parceli, kao i potreba za preciznim navođenjem (RTK sistemi), mogu predstavljati izazov. Takođe, u zonama poput uvratina ili na brdovitom terenu često je i dalje neophodna klasična, puna primena.
Tačkasta (spot) primena predstavlja sledeći nivo preciznosti – tretiraju se samo površine koje to zaista zahtevaju. Međutim, ključni element sistema ostaje krilo prskalice: bez njegovog optimalnog položaja, ni najpreciznija detekcija korova nema efekta.
Zanimljivo je da se tzv. „patch spraying“ može primeniti i na postojećim prskalicama uz određene nadogradnje, što omogućava postepeni prelazak na preciznu poljoprivredu bez velikih investicija.
Paralelno, razvijaju se i alternative hemijskoj zaštiti, poput sistema koji koriste laser za uništavanje korova. Ova tehnologija omogućava rad veoma blizu useva, bez kontakta, i ima veliki potencijal za budućnost.
Osnovni cilj je da se koristi sve manji broj pesticida, ali preciznije, efikasnije i uz manji uticaj na životnu sredinu.
Danas gotovo svi proizvođači nude dizne koje smanjuju zanošenje (drift), ali izbor ne sme biti zasnovan samo na tom kriterijumu. Jednako je važno očuvati biološku efikasnost, posebno u uslovima smanjene količine vode i većih radnih brzina.
Kvalitet primene zavisi od dobrog kvašenja biljaka i adekvatnog prodiranja sredstva u usev. Posebni sistemi, poput Dropleg tehnologije u uljanoj repici i krompiru, omogućavaju i zaštitu pčela.
Tehnologija pulsno-modulisanih dizni (PWM) pokazuje veliki potencijal, iako još uvek nije u potpunosti sazrela. Novi sistemi koji rade na frekvencijama od 20 do 100 Hz omogućavaju preciznu kontrolu doze, kompenzaciju u krivinama i varijabilnu primenu duž krila prskalice.
Robotika sve više ulazi u oblast zaštite bilja. Dok su roboti za mehaničko suzbijanje korova već dostupni, roboti za primenu pesticida još su retkost. Razlog su visoki zahtevi za nadzor i brojna zakonska ograničenja.
Dronovi, iako tehnološki napredni, imaju ograničenu primenu. U Nemačkoj su, na primer, dozvoljeni samo u vinogradima na strmim terenima i u šumarstvu.
Uprkos svim tehnološkim inovacijama i pritiscima za smanjenje troškova, osnovni cilj ostaje isti: proizvesti zdravu hranu uz minimalnu, ali efikasnu upotrebu pesticida. Upravo u tome leži suština savremenih trendova u zaštiti bilja.
Izvor: A. Milić/Poljoprivrednik, DLG
Foto: ChatGPT, Freepik